Knjige iz serijala Kamelijine bubice, Srećan rođendan, Kamelija i Kamelijini ljubimci prate slatke male i velike promene u svetu detinjstva.
Kamelija ima sedam godina i neobičan način gledanja na stvari. Na male stvari. Na životne stvari. Ona nosi naočare i kikice koje prave piruete svaki put kada okrene glavu. Osmeh joj nikada ne silazi sa lica. Ima i najbolju prijateljicu, sa kojom deli želju za kućnim ljubimcem. Ima svoje viđenje svih stvari. Nije razgovarala ni sa kim o svom razumevanju godina, ali je smatrala da dva srca koja se vole i koja su istih godina kucaju zajedno u istom ritmu i onda kada se dugo ne vide. I da se dva srca spajaju u jedno veliko da bi u njih stala sva sreća. Ovakva, nasmejana Kamelija ovde je da bi mališane naučila čitanju i još nekim važnim životnim poukama pride.
Albertaci je jedan od najcenjenijih autora dečje fikcije. Kada Albertaci piše, čini se da slika brzim potezima i ponire u unutrašnjost sveta s kojim se čitalac odmah identifikuje. U pitanju je konstantno usmeravanje pažnje na temu odrastanja, na odnos koji se uspostavlja između dece i odraslih. Pisac objašnjava da njegova namera nije da piše isključivo „za“ decu. U njegovim pričama su prisutna deca i mladi, zajedno sa likovima „odraslih“, a Albertaci je izgradio svoj način da ih posmatra, sledi i prati na njihovom putu odrastanja ka adolescenciji i zreloj dobi. On obuhvata teme i situacije, ali i jezik i narativni ton, koji nikad nije banalan i detinjast.
Čak i u njegovim pričama za najmlađe, u prvom planu su osećaji i emocije, i kvalitet odnosa sa odraslima. To su jednostavne priče, prilagođene emotivnom uzrastu deteta, napisane iz dečjeg ugla, koje se suočava sa teškoćama i isprobava različite načine komuniciranja.
Knjige iz serijala Kamelijine bubice, Srećan rođendan, Kamelija i Kamelijini ljubimci prate slatke male i velike promene u svetu detinjstva. Mala Kamelija je obična devojčica koja predstavlja svaku devojčicu sa svim njenim malim i velikim radostima i protivrečnostima. Kamelija personifikuje dobar osećaj za detinjstvo: prevazilaženje predrasuda, sitnih ljubomora, povezanost među braćom
Razgovarali smo s Ferdinandom Albertacijem i evo šta nam je ispričao:
– Studirali ste i završili prirodne nauke, a onda prepoznali šta vam leži u umu i u srcu i počeli da pišete. Ili su se u vama oduvek sukobljavali naučnik i pisac? Ili sukoba ni nema, nego su pomireni?
Postoje sukobi između naučne kulture i humanističke kulture. Možda je fizičaru teško da postane književni kritičar, ali da postane pisac nije, baš nikako. Biće da je to zato što se pisac ne postaje, dok se kritičar postaje? … Štaviše mnogi italijanski pisci imaju imaju naučno obrazovanje: to su Karlo Emilio Gada, Italo Kalvino, Mario Tobino…
– Organizujete susrete sa mladima u svim italijanskim regionima i tom prilikom radite muzički-multisenzorne dizajnirane radionice. Šta vi, u stvari, radite na tim radionicama?
Reči postaju zvuci i zvuci reči, u interakciji koja fascinira decu. Umesto prepričavanja radionica, zašto da je ne ralizujemo tamo kod vas, u Beogradu, uz neophodnu pomoć prevodioca?
– Serijal o Kameliji obrađuje svakodnevne situacije: rođendan, dolazak male sestre, veze sa životinjama, ne baš lako prijateljstvo sa novom simpatijom…Da li u stvarnom životu poznajete neku Kameliju? Ili je Kamelija mali Ferdinando?
Sigurno: Kamelija, to sam ja. Gistav Flober nije slučajno rekao: „Gospođa Bovari, to sam ja!“
– Koja je sledeća Kamelijina avantura?
Nosi naziv „Nova Kamelijina drugarica“, i biće objavljena u septembru i tiče se komplikovanog i ne uvek srećnog odnosa između dece i italijanskih imigranata. Ali Kamelija ima veliko srce, a onda …
– Koja je vaša poruka deci koja žele kad odrastu da budu ne astronauti, lekari, učitelji, frizeri, već pisci?
Ne i ne, nema poruka! Ako postanu astronauti i frizeri, to znači da žele da postanu nešto. Ako žele da budu pisci, onda im nisu potrebne poruke. Možda više ukazivanje na to, ali ne sada i odmah!
Priredila: Tanja Lebović-Zečević
