Sutra kad ustanete, pažljivo slušajte sebe i druge odrasle ukućane i pokušajte da primetite da li bi vas nešto što ste uradili ili rekli uvalilo u nevolju da ste dete.
Da li ste ignorisali svoje dete dok vam se obraćalo?
Da li ste podigli glas na nekog?
Da li ste se nekom obratili drsko?
A vaš partner?
Da li ste zalupili vratima, prevrnuli očima?
Ovo je vežba koja vam može otvoriti oči, samo ako ste spremni da prema sebi budete strogi i iskreni. Sigurno će bar neko od odraslih u vašoj kući uraditi nešto što će proći tek tako, a zbog čega bi dete bilo kažnjeno.
Mi, naravno, imamo svoje razloge. Stres na poslu. Nespavanje zbog bebe. Obaveze kod kuće koje ne stižemo da obavimo. Loše ocene koje je dete donelo. Mi smo normalni, jednostavni ljudi koji se mnogo trude i mnogo rade, pa jednostavno, povremeno i zabrljamo. Pokušavamo da sagledamo situaciju koja je izazvala neko naše ponašanje i da sebi nađemo adekvatno opravdanje za greške koje pravimo.
Ali kad takvu istu grešku naprave naša deca, ne trudimo se da potražimo razloge za to. Odmah ih obeležimo kao nevaljale, neposlušne i nezahvalne i odmah prelazimo na grdnje i držanje predavanja o lepom ponašanju. U redu je da mi budemo obična ljudska bića, ali od dece očekujemo više. A to nije pošteno.
Ako ja nisam u stanju da uvek budem ljubazna i lepo raspoložena, kako to da očekujem od svog deteta. Ako ja dozvolim sebi da povisim ton, kako mogu zbog toga da se naljutim na dete?
Očekujemo od dece, koja tek uče, čiji mozgići još nisu ni emocionalno ni intelektualno sazreli, koja nemaju gotovo nikakvog životnog iskustva, da se ponašaju bolje od nas, odraslih.
Dakle, potpuno vas podržavam u nameri da svojoj deci postavite visoke standarde. Treba da očekujemo od svoje dece da budu ljubazna, pažljiva i da se lepo ponašaju. Ali, treba da im damo isti takav primer.
Naravno, veoma je važno da naučimo decu da nikad nije u redu biti grub i drzak prema drugima. Deca, kao i odrasli, treba da budu odgovorna za svoje postupke. Ako ne ukazujete deci na njihovo loše ponašanje, onda propuštate priliku da budete roditelj. Ali, umesto kritike, budite konstruktivni. Ne govorite im šta ne treba da rade, nego im, svojim primerom, pokažite kako treba da se ponašaju. I upamtite da su tolerancija i razumevanje ponekad najbolji učitelji.
Rebecca Eans, Crativechild.com
Izvor: Zelena učionica
