Melodije pobuđuju naša najdublja osećanja, relaksiraju, vraćaju nam uspomene. Odsvirane not su lek za dušu, ali i telo, jer bude hormon sreće. Pojedine zvučne vibracije deluju na deo mozga koji prima i prerađuje informacije dobijene preko čula. Pod uticajem prijatnih, posebno laganih melodija, smanjuje se lučenje hormona stresa, a povećava se lučenje prirodnih analgetika i hormona sreće – endorfina i dopamina.
Prijatna muzika podstiče snagu imaginacije, delujući često kao sedativ. Daje inicijativu, ublažava bolove, snižava krvni pritisak, jača volju, otklanja napetost, poboljšava raspoloženje i stimuliše pozitivne emocije. Ona smanjuje tahikardiju, ujednačava disanje, poboljšava koncentraciju, piše Health Harvard.
Muzikoterapija otklanja stres, tahikardiju, poboljšava koncentraciju, melodije Čajkovskog snižavaju holesterol, a Baha povišen pritisak
Mnogi kažu da ih muzika dovodi do stanja uzvišene meditacije, a naučnici su otkrili da može da pomogne i u razvoju detetovog mozga.
Muzikoterapija je moderna metoda lečenja pacijenata. U psihijatriji se primenjuje kao nova metoda lečenja. Stručnjaci usklađuju određenu vrstu muzike sa dijagnozom pacijenta koga usklađeni tonovi izbavljaju iz stanja melanholije, ublažavaju im patnje i relaksiraju ih.
Muzika deluje na najdublja osećanja pacijenata tako što suptilnim i pozitivnim vibracijama uspostavlja psihičku ravnotežu, stvara osećanje zadovoljstva i radosti življenja.
MOCARTOV EFEKAT: Kako KLASIČNA MUZIKA utiče na bebe?
Nije svaka muzika namenjena svima. Osobe koje imaju povišen holesterol i srčanu slabost trebalo bi da slušaju muziku Petra Iliča Čajkovskog. Melodije Đuzepea Verdija pomažu kod migrene, dok Bahova muzika snižava visok krvni pritisak.
Kompozicije Ludviga van Betovena mogu da budu od velike koristi depresivnim i melanholičnim osobama. Kompozicije Mihaila Glinke se preporučuju dijabetičarima, a Antonjina Dvoržaka bi trebalo da slušaju osobe sa niskim pritiskom.
Izvor: magazin.politika.rs
