Roditelji dece koja se pripremaju za školu u tom periodu počinju da se pitaju isto: Da li moje dete zna dovoljno? Da li prepoznaje slova? Zna li da broji? Može li da napiše svoje ime?
Iako su ove veštine korisne, stručnjaci već dugo naglašavaju da uspešan početak školovanja mnogo manje zavisi od toga koliko dete zna, a mnogo više od toga kako se snalazi u svakodnevnim situacijama.
Škola nije samo mesto gde se uči čitanje i pisanje. To je novo okruženje puno pravila, obaveza, odnosa sa vršnjacima i izazova koje dete treba da savlada. Zato su neke životne veštine često važnije od poznavanja slova i brojeva.
Samostalnost u svakodnevnim stvarima
Dete koje kreće u školu ne mora sve da radi savršeno, ali bi trebalo da bude dovoljno samostalno da može da obuče jaknu, opere ruke, ode u toalet, spakuje svoje stvari ili zatraži ono što mu je potrebno.
Ove male svakodnevne veštine detetu šalju važnu poruku: „Mogu sam.“
A upravo taj osećaj sposobnosti i samostalnosti pomaže mu da sa više sigurnosti ulazi u nove situacije.
Sposobnost da traži pomoć
Neka deca ćute kada nešto ne razumeju. Neka se postide. Neka se povuku.
Zato je važno da dete zna da nije problem ne znati nešto. Problem je samo ne tražiti pomoć.
Dete koje ume da kaže: „Ne razumem“, „Možete li da mi pokažete?“ ili „Treba mi pomoć“ lakše će se snaći u školi od deteta koje se pretvara da sve zna.
Veština čekanja i strpljenja
Kod kuće su roditelji uglavnom usmereni na svoje dete. U školi je situacija drugačija.
Učiteljica ne može istog trenutka da odgovori na svako pitanje, niti da rešava svaki problem čim se pojavi. Zato je važno da dete nauči da sačeka red, sasluša druge i bude strpljivo kada stvari ne idu odmah onako kako želi.
Ovo nije laka veština čak ni za mnoge odrasle, ali se uči postepeno kroz svakodnevne situacije.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Prepoznavanje i izražavanje emocija
Dete koje zna da kaže: „Ljuto sam“, „Tužan sam“, „Plašim se“ ili „Razočaran sam“ ima veliku prednost.
Emocije koje umemo da prepoznamo mnogo lakše kontrolišemo od onih koje ne razumemo.
Kada dete zna da imenuje ono što oseća, manja je verovatnoća da će svoje emocije pokazivati kroz agresiju, povlačenje ili neprimereno ponašanje.
Prihvatanje neuspeha
Možda nijedna veština nije toliko važna za školu kao sposobnost da se pogreši i nastavi dalje.
U školi neće svaki zadatak biti tačan. Neće svaka igra biti pobeda. Neće svaka želja biti ispunjena.
Deca koja nauče da neuspeh nije kraj sveta razvijaju otpornost, istrajnost i samopouzdanje. Ona ne odustaju kada naiđu na prepreku, već pokušavaju ponovo.
Poštovanje granica drugih
Polazak u školu znači svakodnevni život među vršnjacima.
Zato je važno da dete razume da i druga deca imaju svoja osećanja, želje, mišljenja i granice. Da nije u redu otimati, gurati, vređati ili insistirati da uvek bude po njegovom.
Empatija i poštovanje drugih ljudi često su važniji za uspeh u životu od mnogih školskih ocena.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Sposobnost da kaže „NE“
Mnogi roditelji žele poslušno dete. Međutim, dugoročno gledano, mnogo je važnije da dete zna kada treba da odbije nešto što mu ne prija.
Dete koje ume da kaže „Ne želim“, „To mi se ne sviđa“ ili „Nemoj to da radiš“ lakše će se zaštititi od vršnjačkog pritiska, manipulacije i različitih neprijatnih situacija.
Ova veština predstavlja temelj zdravog samopouzdanja.
Verovanje u sopstvene sposobnosti
Na kraju, možda najvažnija stvar koju dete treba da ponese u školu nije ni znanje slova ni brojanje do sto.
To je uverenje da može da nauči ono što još ne zna.
Samopouzdano dete ne misli da je najbolje. Ono veruje da može da pokuša, da pogreši, da nauči i da napreduje.
A upravo je to ono što će mu biti potrebno tokom celog školovanja – i mnogo kasnije u životu.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Za kraj
Kada razmišljate o pripremi deteta za školu, setite se da škola nije trka u znanju. Nije cilj da dete prvog dana zna sve što će učiti narednih godina.
Mnogo je važnije da zna kako da se snađe među ljudima, kako da traži pomoć, kako da upravlja svojim emocijama i kako da veruje u sebe.
Jer dete koje poseduje ove životne veštine ima čvrst temelj za sve ono što tek dolazi.
