Autor: Katarina Đorđević
Kilometrima daleko od školske graje, nasmejanih drugarica i popularnih igraonica, Lana je juče proslavila 11. rođendan na odeljenju za hematologiju Univerzitetske dečje bolnice u Tiršovoj ulici. Zloćudna bolest, sa kojom se prvi put izborila u svojoj četvrtoj godini, ponovo je pokucala na vrata detinjstva ove devojčice, koju su juče obišli mama, tata i sestra.
Obučena u jednostavnu belu majicu koju je krasila grupna fotografija njenih drugara iz škole „Sveti Sava“, prikačena na infuziju koja život znači, Lana je sa zanimanjem posmatrala poklone koje su joj poslali drugari kada su u njenu bolničku sobu upali Doktori klovnovi – Dr Cica Mica, Dr Guza i Dr Levo Sviralo koji je klekao pred malu slavljenicu, da bi je u poverenju pitao: „Kad planiraš bekstvo odavde?“
Lana je brzo prihvatila šalu i tiho prošaputala: „Čim ispratim roditelje kući.“
U želji da unese tračak rođendanskog „glamura“ u Laninu bolničku postelju, Cica Mica je devojčici napravila „krunu“ od balona, a devojčica je Doktore klovnove nagradila parčetom rođendanske torte.
„Uhhh, ne mogu da jedem na prazan stomak“, žalio se Dr Guza dok je Dr Levo Sviralo pokušavao da sazna muzički ukus slavljenice.
„Šta želiš da ti sviram? Nešto od Rijane ili nešto od Cece? Bajaga, Mocart, Željko Joksimović? Tvoja želja je za mene zapovest, iskren je bio Dr Levo Sviralo.
„Hej, da li znate ko je bio gost iznenađenja na koncertu Dejana Cukića? Pa publika“, u šali kaže Dr Guza i prasne u neobuzdan smeh koji je zarazio gotovo sve mališane na odeljenju za hematologiju.
„Kad biste samo znali koliko deci znače posete Doktora klovnova – mnogi od njih znaju koji je dan u nedelji samo po njihovoj poseti“, iskreno kaže vaspitačica Slavica Kesić koja u naručju nosi jednogodišnju Danu, devojčicu koja se sa opakom bolešću bori od prvog meseca života.
To je samo jedna od bezbroj epizoda u kojoj statiraju Dr Cica Mica, alijas Tijana Ilić, Dr Guza koji se u civilnom životu predstavlja kao Saša Stanojević i Dr Levo Sviralo, odnosno Nebojša Simić koji svake godine posete oko 50.000 mališana koje je bolest privremeno otrgla od igračaka, drugara i maminih kolača. Iako se ovim poslom bave volonterski, doktori klovnovi imaju gušći raspored „vizita“ nego neki „pravi“ lekari…
„Ponedeljkom obilazimo mališane koji leže na Institutu za cerebralnu paralizu i na Institutu za ortopediju na Banjici, utorkom odlazimo u vizitu malim bolesnicima u Univerzitetskoj dečjoj bolnici u Tiršovoj, sredom idemo na Institut za majku i dete na Novom Beogradu, a četvrtkom se družimo sa decom koja se leče na Institutu za onkologiju i u Klinici za neurologiju i neuropsihijatriju, a petak nam je slobodan dan. U proteklih četrnaest godina obišli smo više od 450.000 mališana kojima je bolest privremeno „ukinula“ pravo na detinjstvo“, priča Tijana.
Ona kaže da su Doktori klovnovi prvi put ušli u dečje bolnice 2003. godina zahvaljujući Amerikancu Edvardu Vejnu iz humanitarne organizacije „Bridge of life“, koji je pronašao donatore za kompletnu adaptaciju dečjeg odeljenja na Institutu za onkologiju i edukovao prvu generaciju doktora u klovnovskim uniformama. Dr Guza je inženjer hidrogeologije po obrazovanju, Dr Levo Sviralo je po profesiji pravnik, a Dr Cica Mica je animator na dečjim rođendanima. Nju je u čaroban svet klovnova i čarobnjaka uveo Dr Ćelavi Globus koji je prognozirao da će Dr Cica Mica postati jedna od najomiljenijih dečjih doktorki. I nije se prevario…
„Naša želja je da mališanima razbijemo strah od belih mantila i zato pokušavamo da imitiramo bolničke procedure na smešan način. Mi se trudimo da ne pravimo „cirkus“ od lečenja i uvek poštujemo proceduru bolnice – sa mališanima se družimo u ranim popodnevnim časovima kada pravi doktori odu kući, a deca imaju pauzu do ručka. Sa nekim decom, koja zbog infektivne prirode oboljenja ili postoperativne nege moraju da budu u karantinu, ’družimo’ se kroz staklo, a pred mališanima koji ne smeju da se zasmejavaju nakon operacija u predelu stomaka da im končići na rani ne bi popucali, ne izvodimo smehotresne „tačke“ već samo pričamo – da se ne bi osećala manje vrednom u odnosu na ostalu decu koju zabavljamo“, objašnjavaju naši sagovornici.
Iako iz vizure nepristrasnog posmatrača rad Doktora klovnova liči na šarmantno glupiranje, Dr Cica Mica i Dr Guza objašnjavaju da je njihov posao izuzetno naporan – i emotivno i psihički. „U ovom poslu ima mnogo teških epizoda – najteže je zadržati osmeh i uveseljavati decu na onkološkom odeljenju, a jedna od najgorih situacija je kada vidimo prazan krevet na kome je do juče ležalo dete kome smo nedeljama ulepšavali bolničke dane, jer ne znamo na koju stranu je otišlo“, priča Dr Cica Mica, pokušavajući da obriše suzicu koja se kotrlja preko njenog crvenog nosa.
Vukašin Čobeljić, psiholog Univerzitetske dečje bolnice, ne skriva zadovoljstvo što mu doktori klovnovi pomažu u radu sa mališanima.
„Deci mnogo znači kada u bolnici vide nasmejano lice u belom mantilu. Za tih deset, petnaest ili dvadeset minuta koje provedu sa Doktorima klovnovima, deca se mentalno presele na neko drugo lepše mesto, i to im puno znači. Klovnovi su njihova veza sa spoljnim svetom – svetom mašte i detinjstva iz koga su silom otrgnuta“, zaključuje ovaj psiholog.
Izvor: Politika
