Majčinstvo u 20/30/40-im: Aleksandra Pavlović, Mama u zemlji lala

Aleksandra Pavlović poznata je kao autorka instagram profila Mama u zemlji lala, koji opisuje njen porodični život u Holandiji. Kao mama troje dece, za Detinjarije govori o svom roditeljskom iskustvu.

O meni

Aleksandra Pavlović iliti Mama u Zemlji lala, drago mi je. Majka sam troje dece, po obrazovanju profesor književnosti, a živim između istorijskih zgrada Delfta i staklenika sa orhidejama.

Krenula sam kao brucoš iz brdovite okoline Čačka, Ibarskom magistralom do Beograda, da bih nakon petnaestak godina neplanirano stigla i do ravne Holandije. Usput sam pronašla jednog saputnika, sa njim rodila još troje, pa je skromni studentski prtljag narastao do punog kamiona pokućstva i uspomena. U Beogradu sam radila kao urednik u izdavačkoj kući, a ovde se trenutno bavim digitalnim marketingom, držim časove srpskog jezika strancima i povremeno radim u biblioteci.

Odnedavno pišem i blog o našem uklapanju u novu sredinu, pod nazivom Mama u Zemlji lala, koji doživljavam kao veliku slagalicu čiji su delići moja iskustva. Mnogima se dopadaju te kratke crtice u kojima se prepliće lično, objektivno i komično, pa auditorijum spontano raste, a divni komentari pratilaca mi daju krila.

Ja mama u 20/30/40-im – kako sam se snašla u novoj ulozi?

Postala sam mama sa nepunih 26, a na 31. rođendanu sam već imala tri mala pomagača za duvanje svećica. Beba je bila Višnja na torti, proizvod naše velike ljubavi i želje da se multipliciramo u najmanje pet primeraka, kako smo tada govorili. Iako sam bila štreberski spremna, veliku zabunu su unosili oprečni saveti koji su dopirali sa interneta, od lekara i od roditelja. Imala sam želju da se povučemo u pećinu i da pratim samo svoj instinkt. I baš kada sam naučila da budem samouverena majka prvom detetu, sa drugim i trećim su stigli drugačiji izazovi.

Po mom iskustvu, koje su prednosti i mane majčinstva u 20/30/40-im?

Odmalena sam želela da budem mlada mama, po ugledu na divne porodice iz familije. U istom maniru, želim da postanem i mlada baba, te ću ovo dati deci da pročitaju kad porastu. 🙂

Dovoljan razlog u prilog dvadesetima je već onaj koji nam daje biologija – mlađe telo je pogodnije za rađanje, otpornije na habanje i lakše ustaje noću. Pored toga, mlad čovek ne zna za baš sve brige ovoga sveta, pa ga neka možda i zaobiđe.

S druge strane, godine zaista nisu bitne, jer svakom detetu su roditelji najbolji baš takvi kakvi jesu.

Da li pamtim neke duhovite situacije u kojima sam se našla kao novopečena mama?

U nekom periodu mi je bilo uobičajeno da jedno dete cupkam u krilu, drugo dojim, dok istovremeno glumim lutku u predstavi koje je osmislilo treće. To mi je sada smešno, a tada baš i nije bilo.

Iz sadašnje pozicije, šta bih savetovala mladim ženama – kada je pravo vreme za decu?

Pravo vreme za decu je baš onda kada vi i vaš partner to poželite.

U vremenu kada se širom sveta pred žene postavljaju previsoki kriterijumi i nezamislive zabrane, poslednje što bi trebalo raditi je određivati im još i prave godine za rađanje.

Usuđujem se samo da posavetujem da razlog odlaganja trudnoće ne bude materijalne prirode, jer ni sto stanova i putovanja ne mogu da zamene sreću i zadovoljstvo koje donosi dete. Mi smo u početku živeli u zajednici sa roditeljima, pa smo kasnije imali i stan, i putovanja, i dete. Bilo bi mi veoma žao da smo tada propustili šansu da postanemo porodica.

Roditeljstvo iz mog ugla – čemu me je iskustvo naučilo i šta smatram najvažnijim u odnosu roditelja i deteta?

Po prirodi sam veoma radoznala i analitična, tako da savete o roditeljstvu sakupljam i od žena sa sela, i od mama sa interneta, jednako kao i iz stručnih knjiga. Učim i kako treba, i kako ne treba raditi, a često i pogrešim. Najviše sam iznenađena time koliko sada dobro razumem svoju majku i njene postupke, iako smo tokom moje adolescencije bile na suprotnim stranama.

Višnja, Vukašin i Đurđa su sjajna deca, ali nisu se sami odgajili. Uvek je tu negde, u pozadini, mama koja čita, crta, vozi, mesi, slika, grdi, umiva, a pre svega grli. Mislim da je jako važno da mama bude tu, svesno prisutna i upućena u detetov unutrašnji svet, a pritom ne mislim na vreme, već na posvećenost.

Odgajanje troje dece je zaista veliki posao, posebno ako želite da ga uradite odlično, tako da poštujete i negujete njihove različitosti. Selidba u drugu zemlju u pretpubertetskom periodu je bio moj najveći izazov do sada, a vreme će pokazati da li je podrška uspela.

Detinjarije već šest godina organizuje kulinarske radionice sa Nenadom Gladićem – Lepim Brkom, na temu đačke užine i doručka, sa ciljem da se deca uključe u spremanje hrane i počnu zdravije da jedu. Kakva je situacija u vašoj porodici po ovom pitanju?

Život u Holandiji je promenio naše navike, jer se ovde jede lagani doručak (voćni jogurt ili pahuljice), zatim u 12h za ručak sendvič, a poslednji obrok je večera u 18h, kada se zapravo prvi put u toku dana jede nešto kuvano. Holanđani su u svemu praktični, pa i u hrani, svi obroci su minimalistički i brzo se spremaju. Ono što je izvanredno, a teško nam je palo u početku, jeste da ovde ne postoje kiosci sa brzom hranom i pekare na svakom ćošku, već svako sam sprema i nosi hranu na posao i u školu.

Mi smo negde između dve kuhinje. Doručak nam je jako važan, za ručak gotovo svakodnevno kuvam domaća jela i brinem da im užina bude što zdravija. Trudimo se da jedemo zdravo, ali otkad su deca porasla u našoj kući ne postoje zabrane, već samo ograničenja.

Ovo me niste pitali

Dodala bih još i to da se smatram srećnom što sam prvu bebu rodila pre ekspanzije društvenih mreža, jer ovolika količina lažne savršenosti nikako nije zdrava za mentalno zdravlje mladih majki. Ne gledajte snimke tuđih života i slatke dece, jer vaše dete je verovatno još slađe, a upravo gleda petnaesti crtani. Gledajte njega. Jer, verujte, strašno brzo porastu.

Izvor: Detinjarije.com

Podeli tekst: