Majčinstvo u 20/30/40-im: Jelena Simić

Jelena Simić urednik je i voditelj na Radio Televiziji Srbije. Kao mama dvoje dece, za Detinjarije govori o svom roditeljskom iskustvu.

O meni

J.S. Trenutno sam na porodiljskom odsustvu i vreme uglavnom provodim kod kuće sa decom. Trudim se da moja porodica oseti pravu toplinu doma. Svaki dan sa suprugom šetamo, nakon njegovog posla, jer nam je zbog epidemiološke situacije to jedina mogućnost. Volim novogodišnju čaroliju i trenutno je sve podređeno praznicima, jer nam je ove godine magija potrebnija nego ikad pre.

Ja mama u 20/30/40-im – kako sam se snašla u novoj ulozi?

J.S. U dvadestim godinama nisam imala nikakav osećaj vezano za materinstvo. Fokus mi je, u skladu sa tim godinama, bio usmeren u nekom drugom pravcu. Ali sam verovala i da nisam taj tip žene. Priče na temu roditeljstva u tom periodu uvek su mi bile dosadne. A onda, odjednom, to je postala moja najveća želja. Kada sam prvi put ostala trudna imala sam trideset godina. Suprug i ja smo bili presrećni, ali tu našu radost pratila je i ogromna briga. Tu su bila razna pitanja: kako ćemo se snaći, da li ćemo biti dobri roditelji…? Tada je za nas sve bilo novo i nepoznato i to nas je plašilo. Danas, deset godina kasnije, mnogo smo mirniji u ovoj fazi. Znali smo šta nas sve čeka. Uživamo u svakom trenutku, bez brige i panike. Naša ćerka Una je već velika. Divna je devojčica, zrela za svoje godine i samostalna, a veoma rado učestvuje u svim aktivnostima oko svog mlađeg brata.

Po mom iskustvu, koje su prednosti i mane majčinstva u 20/30/40-im?

J.S. U tridesetim godinama je, verujem, mnogo lakše da se budite noću. Sada imamo dosta srece. Beba je mirna i spava tokom cele noci. Mlađe godine nose neke druge izazove. Realnost je da smo u tom periodu i suprug i ja imali mnogo nedovršenog posla. U tom periodu smo intezivno radili i na sređivanju svih neophodnih elemenata za naš zajednički, porodični život. Sada je sve drugačije, sve je na svom mestu, dobro smo organizovani i verujem da je to velika prednost zrelijih godina. Da ne govorim o značajnoj pomoći i podršci koju već sada imam od svoje desetogodišnje ćerke na svakom polju. Dolazak brata, koga je silno želela, je jedna presrećna okolnost. Ona se intezivno uključila, a pokazivala je izrazitu želju i posebnu pažnju tokom svakog pripremnog koraka.

Da li pamtim neke duhovite situacije u kojima sam se našla kao novopečena mama?

J.S: Kao mlađa mama čitala sam brojnu literaturu vezano za bebe kako bih bila spremnija za sve što me čeka. Iskreno, to me je baš opteretilo. Saznala sam šta sve može da se desi i to me je uplašilo. Una je prvu temperaturu dobila sa sedam meseci. Za mene je to bilo nešto strašno. Dajem joj lekić, ona plače, a plačem i ja. U nekom trenutko moja sestra i suprug su seli da ručaju, a ja sam ih pitala “kako u ovakvoj situaciji možete da jedete?”. Bio je to najobičniji prolazni virus, ali za mene nešto najstrašnije u tom trenutku. Danas se smejem takvim situacijama, jer shvatam da su normalne i sasvim očekivane faze u razvoju bebice. Drage buduće mame, možda je bolje da što manje znate i ne ulazite u detalje koliko sam ja, kao mama prvog deteta, temeljno ulazila 🙂

Iz sadašnje pozicije, šta bih savetovala mladim ženama – kada je pravo vreme za decu?

J.S. Mislim da svaka žena zna koji je to pravi, odnosno njen trenutak kada želi da postane mama. Jedino što bih savetovala jeste da poslušaju same sebe, a ne savete okoline. Naročito sam osetljiva na pritiske okoline tipa “da je vreme da imaju decu”, koji su kod nas tako česti i neprimereni. Lično, nikada nisam pogrešila kada sam se oslonila na svoj osećaj. Ovo je važno jer, govoreći iz ličnog iskustva, jedino tako žena može da se oseća dobro i da zaista uživa u svojoj ulozi mame, u kojim god godinama da se za tu najvažniju ulogu odluči.

Roditeljstvo iz mog ugla – čemu me je iskustvo naučilo i šta smatram najvažnijim u odnosu roditelja i deteta?

J.S. Na prvom mestu razgovor. Iskren i pun strpljenja. Nikada nisam rekla mojoj kćerki “tako je, zato što ja tako kažem”. Možda je to za roditelje lakše, ali daleko delotvornije je kada objasnite detetu zašto nešto “ne može”. Nisam stroga mama, ne zapovedam, objašnjavam i iz dosadašnjeg iskustva slobodno mogu da kažem da to daje prave rezultate. Moja starija ćerka Una je sada jedna samostalna, odgovorna devojčica i čini me ponosnom svakog dana.

Detinjarije već šest godina organizuje kulinarske radionice sa Nenadom Gladićem – Lepim Brkom, na temu đačke užine i doručka, sa ciljem da se deca uključe u spremanje hrane i počnu zdravije da jedu. Kakva je situacija u vašoj porodici po ovom pitanju?

J.S. Trudim se da moja porodica ima uravnoteženu ishranu. Vodim računa o ishrani cele porodice i naš jelovnik se planira. Navažnije mi je da namirnice budu raznovrsne i da deca unesu sve neophodne vitamine i minerale koji im omogućavaju zdrav rast i razvoj. Odavno smo naučili ćerku da se bez doručka ne izlazi iz kuće. Moram priznati da i Una, kao i ostala deca za koju znam, ume da se buni kada joj poslužim nešto zdravo. U šali, često kaže da jedva čeka da ode kod bake i deke da jede nešto ukusno što podrazumeva slatko 🙂

Izvor: Detinjarije.com

Podeli tekst: