Majčinstvo u 20/30/40-im: Jovana Pekić

Jovana Pekić radi u UMS školi za talente i mama je trogodišnje Sofije. Za Detinjarije govori o svom roditeljskom iskustvu.

O meni

Ja sam Jovana Pekic, iz Beograda sam i imam 25 godina. Udata sam i imam trogodišnju ćerkicu Sofiju, tako da sam pre svega MAMA, to mi je omiljena uloga, naveća titula i najlepši životni poziv. Radim u UMS školi za talente i obožavam svoj posao koji je kreativan, dinamičan i zabavan.
Mlada sam se udala, a još je interesantnije što je i moj suprug bio veoma mlad, što je mnogo ređi slučaj nego kada su u pitanju žene. Ja sam postala mama sa 22 godine, a on tata sa 23.

Ja mama u 20/30/40-im – kako sam se snašla u novoj ulozi?

Kao žena koja je veoma mlada postala mama, bez lažne skromnosti mogu da kažem da sam se fenomenalno snašla u novoj ulozi. Uživanje u prvih 2, 3 meseca bebinog života su mi malo poremetile komplikacije koje sa imala nakon porođaja, ali čim sam se sasvim oporavila, zaista sam istinski počela da uživam u ulozi mame. Prvih nekoliko meseci ne pamtim kao specijalno zabavne, pogotovo zbog grčeva. Ali dobro se sećam onih dana kada me je ćerkica prvi put nagradila osmehom, prvim rečima na bebecem jeziku i radovanjem kada me ugleda, to su momenti koji nemaju cenu i koje ništa ne može da zameni. Kako je vreme prolazilo tako je nama postajalo sve zabavnije i sa radovanjem smo i suprug i ja, ali i cela porodica, iščekivali nove etape njenog razvoja, da sedne, da prohoda, progovori… Svaka nova naučena stvar nas je radovala, a tako je i dan danas…

Po mom iskustvu, koje su prednosti i mane majčinstva u u 20/30/40-im?

Iskreno, po mom ličnom iskustvu i ne bih znala da navedem mnogo mana majčinstva u 20-im godinama, ali ne jer je to sve savršeno, bajno i krasno, jer nisam od onih žena koje smatraju da joj je jedina uloga da rodi decu, sedi kuči i gaji ih.
Prvenstveno sam mogla da uzivam u ulozi mlade mame jer nisam ni u jednom momentu bila ograničena, muž je uvek bio tu da me odmeni u svemu što ne mogu da stignem, ali takođe, ogromnu ulogu je odigrala i naša velika porodica koja je u svakom mometu bila tu. Svekrva koja je inače mlada, a tada je imala 45 godina, nije radila u to vreme i uvek je bila tu uz mene i bebu šta god da je bilo potrebno.

Moram da naglasim da imam zaista fenomenalan odnos sa celom porodicom u kojoj se osećam identično kao da je moja matična, pa verujem da je to takođe velika stvar koja pozitivno utiče da naš brak i roditeljstvo.

Pored Slavčeta (svekrva) veliku ulogu imaju i baka i deda mog muža, kao i njegova sestra, koji takođe stalno čuvaju našu ćerkicu dok mi radimo, igraju se sa njom, uče je i zabavljaju jer jos nije krenula u vrtić.

Moji roditelji puno rade, pa Sofija vikendom, kada imaju slobodne dane ide kod njih i tamo zaista uživa, što meni jako znači, jer pored nedostatka vremena koje je neizbežno, ljubav nikako nije izostala, a pravo detinjstvo je upravo ono koje velikim delom obeleže bake i dede.

Suprug i ja baš zbog ovakve situacije imamo mogućnost da provodimo divne trenutke sa ćerkicom, ali i sami ili sa prijateljima, da izađemo bez brige o ćerkici koja je uvek zbrinuta. Oboje smo jako društveni tako da je kod nas stalno neko društvo ili smo mi kod nekoga, pa je i Sofija navikla da joj dani tako i budu dinamični i ispunjeni.

Zbog svih ovih prednosti, moram priznati da sam ja samo osetila pozitivne stvari majčinstva, i to zahvaljujući našoj ogromnoj porodici kojoj sam veoma zahvalna na svemu.

Da li pamtim neke duhovite situacije u kojima sam se našla kao novopečena mama?

Iz vremena kad sam tek postala mama sećam se raznih komičnih situacija ali ih nažalost ne mogu opisati tako da i čitaocu budu smešne kao meni koja imam slike u glavi. Sećam se kada smo suprug, koji inače vozi tako da uvek i svuda brzo stignemo, krenuli da odvedemo Sofiju sa mesec dana na prvu kontrolu u DZ i te njegove vožnje. Bio je ceo znojav, vozio je 20 na sat jer, jelte, MI VOZIMO BEBU.

Sećam se mog prvog pokušaja šminkanja kada je trebalo da odemo sa Sofijom koja je imala 2 meseca na slavu kod moje sestre, pa ja stavljam senku jednom rukom, drugom je držim preko ramena i cupkam zbog grčeva. Mislim da sam namazala sve delove lica, sem kapaka, naravno.

Gomile neuspelih pokušaja tuširanja kada budem primorana da sa sve penom po sebi izađem iz kade kako bih probudila muža koji hrče i ne čuje da beba plače itd…

Skoro je bila jedna komična situacija takođe. Sofija obožava haljine i samo to nosi i leti i zimi. Ja sam se spremila za neku proslavu i na kraju zatekla sebe kako se šunjam kroz dvorište kako ne bih srela ćerku kada krenem, jer ako me vidi u haljini rasužiće se što i ona nema takvu i tražiće da proba. Dok sam se šunjala, kao metak se stvorila ispred mene, ja sam se ukopala kao tinejdžerka koja se krije od mame, a ona me odmerila i vrlo ozbiljna rekla: “Skini molim te, samo da probam”. Jedva smo joj objasnili da mama mora da ide i nekako odvukli pažnju.

Iz sadašnje pozicije, šta bih savetovala mladim ženama – kada je pravo vreme za decu?

Svako vreme za decu ima svoje prednosti i mane. Sigurna sam da je lakše mladim ženama koje imaju dvadeset i koju godinu da isprate taj tempo i sazrevaju zajedno sa detetom, dok smatram da je žena u 30-im ili 40-im psihički jača i željnija majčinstva. Ništa ne može da se generalizuje, tako da je pravo vreme za majčinstvo onog momenta kada žena sretne muškarca sa kojim želi da se ostvari kao roditelj, kada oboje to žele i spremni su na to.

Roditeljstvo iz mog ugla – čemu me je iskustvo naučilo i šta smatram najvažnijim u odnosu roditelja i deteta?

Svašta sam naučila kao roditelj. Pre svega, shvatila sam moje roditelje, shvatila koliko su divni.

Potvrdila da je srećna porodica temelj i osnova sreće za mene. Naučila da slušam starije, prvenstveno članove moje velike porodice, jer su svi uvek tu za mene sa najboljim namerama, kao što je majka tu svom detetu.

Moja ćerka je jako nestrpljiva i uporna, pa me je to naučilo strpljenju, naučila sam da nisam najpametnija i da treba da potražim savet iskusnijih… Mnogo toga sam naučila, a tek sam počela…

U odnosu roditelja i deteta smatram da je najvažnije razgovarati, uvek i o svemu. Poverenje i poštovanje je nešto bez čega ne može ni jedan odnos da funkcioniše kako treba, pogotovo ne odnos između majke i deteta.

Ovo me niste pitali

Moram da dodam da moja ćerka ima i dve mlađe sestre od tetke, Saru i Dunju, što je jedno ogromno bogatstvo, a Bože zdravlja, u bliskoj budućnosti će i ona dobiti ulogu “rođene sestre” jer svakako ne želimo ni suprug ni ja da ona bude jedinica. Deca i porodica su nešto najvrednije na svetu, pa iako me često od buke i gužve zaboli glava, uživam u tom bolu… 😀

Želela bih da dodam da, pre nego što sam postala mama, svaki put kada bih pročitala negde kliše poput: “Postati majka je nešto najlepše na svetu” obavezno samo to morala da ispratim prevrtanjem očima i nekim komentarom u sebi… Sada bih ja to da napišem… Biti majka je nešto najlepše na svetu!