Majčinstvo u 20/30/40-im: Leila Karmouch Đorđev

Leila Karmouch Đorđev diplomirani filolog arapskog jezika i master međunarodne politike, kao i mama trogodišnje Nore. Za Detinjarije, Leila govori o svom roditeljskom iskustvu.

O meni

Prvo da vam se predstavim. Zovem se Leila, rođena sam u Beogradu marta 1982. godine, imam marokansko i bosansko poreklo, preko roditelja, na koje sam jako ponosna! Po formalnom obrazovanju sam diplomirani filolog arapskog jezika i master međunarodne politike, po neformalnom imam više uspešno završenih edukacija kao što su NLP Practitioner, Metod fraktalnog crtanja i razne druge.

U toku studija stigla sam čak do Aljaske, i to mi je jedan od lepših perioda u životu. Radila sam par godina u Maroku i par meseci u Libiji, a već duži niz godina radim u ambasadi kraljevine Maroka.

Strast su mi putovanja, ali takođe svim srcem uzivam i u čitanju, kreativnom stvaranju, plivanju i veselom društvu. Bavim se humanitarnim radom kad god imam prilike za to.

Ono na šta sam najponosnija u životu je što sam Norina mama već pune tri i po godine.

Ja mama u 20/30/40-im – kako sam se snašla u novoj ulozi?

Sjajno! Postala sam mama sa 32 godine, mesec dana pre planiranog termina jer je ona tako odlučila i krenula. Porođaj je bio carskim rezom zbog operisanih kukova koje imam, ali me to nije omelo da odmah stanem na noge čim su me pustili sa intenzivne.

Iz nekih meni nepoznatih razloga, novododeljena uloga mi je u potpunosti prirodno pristala. Sa Norom sam se od prvog dana super snalazila i svakim danom smo bile sve uigranije. Najnapornija su mi bila prva tri meseca jer su se najviše svodila na ispunjavanje njenih fizičkih potreba hranjenja, presvlačenja i spavanja sa jedne strane, i naseg usklađivanja sa tim ritmom. U nekom trenutku nismo vise znali dal je noć ili dan, ali to sve proleti! Bila je sjajna beba koje se oglašavala samo kad je gladna. Muke sa grčevima nisu dugo trajale, a kasnije nismo osetili ni jedan jedini zubic koji joj je iznikao, tako da je i to glatko prošlo. Čim je napunila tri meseca, prespavala je svoju prvu celu noc i tako je do danas. Nije ranoranilac što meni odgovara, jer mi ostavlja vreme u kojem mogu sebi i drugim obavezama da se posvetim. Ono što sa sigurnošću mogu da tvrdim je da mi je intuicija u svemu dosta pomogla, kao i razna literatura koju sam čitala u trudnoći i usvajala samo ono što se u potpunosti slagalo s mojom logikom.

Po mom iskustvu, koje su prednosti i mane majčinstva u u 20/30/40-im?

Prednost rađanja u dvadesetim je svakako što se ima više fizičke snage koja je u prvim godinama detetovog života i te kako potrebna, a verovatno i opušteniji pristup svemu, mada je to ipak individualno. U tridesetim žena je u velikoj meri već stasala, učvrstila svoje životne stavove i poseduje određenu zrelost koja joj umnogome olakšava novo životno poglavlje. Za četrdesete nisam sigurna jer još nisam stigla do njih, ali ono na šta prvo pomislim vezano za to životno doba i prvo dete, je koliko bih ja imala godina kad ono krene u osnovnu/srednju i sl. Jedino čime bih se vodila je da dam sve od sebe da što duže budem u njegovom životu…

Da li pamtim neke duhovite situacije u kojima sam se našla kao novopečena mama?

Definitivno najupečatljivija anegdota je vezana za fontanelu. Iako sam prošla obuku Škole roditeljstva pri Domu zdravlja, i čula šta je fontanela, ta informacija mi nije ostala u glavi. Jednu noć se onako sva bunovna budim da je podojim, uzimam je u naručje i počinjem da je mazim po glavici. Napipavam šupljinu i sva u panici budim supruga sa rečima „Dragane, Nora ima rupu u glavi, brzo mi donesi telefon da zovem Halo bebu!“. On skače iz kreveta ko oparen, ne zna šta ga je snašlo, umalo nije pao niz stepenice…. Kad je malo došao sebi, setio se o čemu se radi i tek tad smo odahnuli. Svaki put se dobro ismejem kad se toga setim.

Iz sadašnje pozicije, šta bih savetovala mladim ženama – kada je pravo vreme za decu?

Idealan trenutak je onaj kad vi osetite da ste spremne. Spremne u smislu da prvenstveno želite da se ostvarite kao majka, spremne da vam život dobije potpuno novu, višu dimenziju, koja se ne može dočarati ničijim iskustvom dok ne steknete sopstveno, i spremne da svoje potrebe i odluke počnete u potpunosti da podređujete i usklađujete sa tim malim bićem. Koliko god da se pripremamo ili ne za tu ulogu, ona se jednostvano u hodu uči, od prvog dana, a presudna je vera i sigurnost u sebe jer mama je detetov glavni stub na početku života.

Roditeljstvo iz mog ugla – čemu me je iskustvo naučilo i šta smatram najvažnijim u odnosu roditelja i deteta?

Životno uverenje koje mi je roditeljstvo učvrstilo je to da je sve do nas. I to nije samo još jedna fraza u nizu, nego je zaista do toga kako vidimo stvari, kakvi su nam stavovi i pogledi na život, kakva su nam stečena iskustva, kakvi smo i kakvu sliku imamo o sebi – jer od toga svega zavisi i kako ćemo doživeti prvo samu trudnoću, a posle i rođenje i odgajanje tih nevinih bića. Roditeljstvo mi je otvorilo jedan potpuno novi svet, pun radosti i posebne, neusporedne, ljubavi koju osetite tek kad donesete jedno biće na svet, ali time dobijamo i ogromnu, stalno prisutnu odgovornost. Otvaraju nam se nova pitanja, dobijamo lavovsku snagu ali i zebnje i strahove, stalna preispitivanja da li jos nešto više, bolje možemo da uradimo za sebe i svoje dete. Svakim danom sve više i više shvatam da nebo je granica. Dete nas uči i dokazuje da nema granica, da se može i što mislimo da ne može, uči nas strpljenju, postavljanju pririteta, dobroj organizaciji.

Ovo me niste pitali

U prvoj godini, a i u narednih par, pokušajte da se maksimalno posvetite svom detetu jer su deca zaista čarobna stvorenja! Otvorite što više sva svoja čula, da ga sagledate sa svih strana, da ga čujete i osetite. Dajte sve od sebe da budete najbolja verzija sebe i to je sasvim dovoljno za uspešno roditeljstvo jer niko od nas nije savršen, niti se naučen rodio. Dopustite sebi i greške, budite blagi prema sebi, ali i učite iz njih. Deca mnogo više uče posmatrajući nas nego slušajući nas. Gledajte svoje dete i komunicirajte sa njim kao nekim sebi ravnim sebi, jer oni to zaista jesu. Dopustite im slobodu da istažuju, da se razvijaju, da ispituju. Potrudite se da im priuštite što više različitih iskustava, jer mi smo ti koji ih uvode u svet i dešavanja u njemu. Koliko god nam delovali mali, da ne znaju ili ne umeju nešto, da neće moći, iz ličnog iskustva znam i te kako da svašta znaju i svašta mogu, a memoriju imaju fantastičnu. Mnogo više od onoga što mi mislimo. Njihove glavice se pune brzinom svetlosti, potrudite se da ti sadržaji budu dobri. Provodite što više kvalitetnog vremena sa svojim detetom, bez bilo kakvih ekrana. Uživajte u usnulom licu i pospanim okicama. Pružite mu bezuslovnu ljubav i pažnju i biće vam mnogostruko uzvraćena. Mnogo brzo rastu, iskoristite to najbolje sto mozete, jer je to neponovljivo. Trošite mnogo više vremen nego novca na svoje dete, pamtiće trenutke bliskosti i nežnosti, a ne igračke. Nepeglan veš, neoprani sudovi, nesređena kuća neće da pobegnu, detinjstvo brzo isčezne.

I takođe važno za kraj, ne zaboravite da smo mi ti koji postavljamo granice, ne oni – ne stavljajte im taj teret na nejaka leđa jer neće umeti da se snađu s njim.

Izvor: Detinjarije.com

Podeli tekst: