Nataša Mihaljinac nastavnik je tradicionalnog pevanja u srednjoj muzičkoj školi i član orkestra “Bistrik” koji se bavi tradicionalnom muzikom. Kao mama trinaestogodišnjeg sina za Detinjarije govori o svom roditeljskom iskustvu.
O meni
Rođena sam 1974. u Beogradu. Master sam etnomuzikologije i master upravljanja ljudskim resursima, nastavnik tradicionalnog pevanja u srednjoj muzičkoj školi i član orkestra “Bistrik” koji se bavi tradicionalnom muzikom. Ova dva posla obavljam od 2000. godine. Majka sam jednog trinaestogodišnjeg dečaka koja planira da se uspešno izbori sa pubertetom uz sve druge okolnosti i obaveze koje se nameću kroz život. Od ranog detinjastva uvek su bila dva obrazovna ili radna koloseka na repertoaru: dve škole, dva fakulteta, dva posla itd, i zato osećam žal što nemam i (barem) dvoje dece, ali tako je bilo suđeno. Planiram i da pokušam da budem hranitelj nekom detetu bez roditeljskog staranja.
Ja mama u 20/30/40-im – kako sam se snašla u novoj ulozi?
Mama sam postala sa tačno 30 godina, i mislim da sam se odlično snašla u toj ulozi, posebno kada se setim da sam pre toga mislila da za mane nisu ni brak ni deca. Tu sam jako pogrešila. Rođena sam da budem majka. A, s obzirom na to da radim u školi, svakodnevno sam u kontaktu sa decom različitog uzrasta i to me čini srećnom.
Po mom iskustvu, koje su prednosti i mane majčinstva u u 20/30/40-im?
Po mom iskustvu, prednosti majčinstva u tridesetim jesu smirenost, spremnost i zrelost za roditeljstvo, a mana je to što je fizički teže, što trudnoća može dosta promeniti telo – lično sam imala i problema sa diskus hernijom koja bi možda bila blaža da sam rodila ranije. Mana je i što u takvom periodu dečiji pubertet može da se potrefi sa ženskim klimaksom što stvara opštu nervozu.
Da li pamtim neke duhovite situacije u kojima sam se našla kao novopečena mama?
Pamtim kako sam do samog porođaja mislila da nosim devojčicu (to mi je više puta rečeno na UZ) i koliko sam se “zbunila” kada sam zapravo rodila dečaka. Veliko iznenađenje sam doživela u prvih par sekundi majčinstva, a posle sam se smejala sama sebi jer je pol nebitan, bitno je da je zdravo dete. Danas, sebe mogu da zamislim samo kao majku dečaka, i da imam petoro dece volela bih da su svi dečaci.
Iz sadašnje pozicije, šta bih savetovala mladim ženama – kada je pravo vreme za decu?
Pravo vreme je od 22. godine i najkasnije do 30. Često pomislim da mi je žao što nisam rodila i sa 20. Podržavam svaku devojku koja zatrudni za vreme studiranja. Pravo vreme je i kada pronađete muškarca za koga smatrate da će biti sjajan otac. Nemojte da čekate da se ostvare svi vaši planovi (fakultet, stan, putovanje…). Četrdesete nikako ne savetujem (osim parovima koji imaju probleme pa se bave veštačkom oplodnjom – za njih je pravo bilo koje vreme). Najbolje je da vam deca budu već velika u četrdesetim, jer, uživanje u životu počinje tada.
Roditeljstvo iz mog ugla – čemu me je iskustvo naučilo i šta smatram najvažnijim u odnosu roditelja i deteta?
Ne bih umela da nabrojim čemu me je sve naučilo iskustvo, ali jedna od osnovnih stvari jeste fokus na drugu osobu i skidanje pažnje sa sebe, kao i potpuna promena liste prioriteta. Nema da me nešto boli ili da ne mogu (čak i ako sam bolesna) kada treba da ustanem, izađem i obavim nešto za svoje dete, i neću sebi kupiti cipele ukoliko dete nema sve što mu je potrebno. Trudim se da spremam zdravu hranu i nikad ne kupujem gazirana pića, grickalice i slično, u kući uvek ima voća i povrća, prevaspitala sam sebe u raznim oblastima, pročitala sam gomilu divnih knjiga iz oblasti psihologije i pedagogije, pronašla sam sebe u ulozi majke, naučila sam se dobroj organizaciji i logistici… Za uzvrat sam dobila neverovatnu bezuslovnu ljubav za koju nisam ni znala da postoji na ovom svetu. Niti je mene iko, niti sam ja ikog, volela tako. I naravno, kada imate decu/dete, nema šanse da vam bude dosadno.
Obostrano poverenje, jasne granice, ljubav, poštovanje, uvažavanje, osluškivanje i razumevanje je najvažnije između roditelja i deteta. Što više zajedničkog vremena – to bolje.
Ovo me niste pitali
Niste me pitali kakvo mi je iskustvo sa brakom i ocem moga deteta. Želim samo da kažem da sam svom sinu izabrala divnog oca koji može da služi za primer mnogima koje znam u okruženju. Bez njega ništa ne bi imalo pravi smisao. (i divim se samohranim majkama, verujem da im je užasno teško da podižu, hrane, vaspitavaju, čuvaju, finansiraju… itd svoju decu i donose sve odluke same)
Izvor: Detinjarije.com
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: MAMA
Majčinstvo u 20/30/40-im: Milena Šekularac
O meni Trenutno radim kao stručni saradnik, pedagog, u gimnaziji „Patrijarh Pavle“, na trećoj sam godini edukacije iz TA (psihoterapijski pravac, transakciona analiza) pri Psihopolois institutu. Ove godine, ako prođe...
Majčinstvo u 20/30/40-im: Jovana Omerović
O meni Zovem se Jovana Omerovic, tridesettrogodišnji sam diplomirani filolog i ponosna mama dve ćerkice - uzrasta od 4 i od 2 godine. Dan mi počinje i završava se pored dece. Već osmu...
Majčinstvo u 20/30/40-im: Ljiljana Radenović
O meni Uvek se suočim sa problemom da opišem ko sam, pošto mi je teško da sebe vidim kroz funkcije koje obavljam. Ukratko, profesor sam filozofije na Filozofskom fakultetu u...
Setimo se svih žena koje su se posvećeno borile za svoja prava i jednakost
Piše: Milica Milenković Neki ga slave, neki smatraju da je Međunarodni dan žena kao praznik prevaziđen. Moje je mišljenje podeljeno. Svaka žena, svaki dan u godini treba da posveti samoj sebi,...
Nema komentara.