Majčinstvo u 20/30/40-im: Sanja Vučković Guzina

Sanja Vučković Guzina je grafički urednik časopisa Baby Planeta i bavi se Reiki metodom isceljenja. Kao mama dečaka Vuka za Detinjarije govori o svom roditeljskom iskustvu.

O meni

Zovem se Sanja, živim u najdivnijem gradu Beogradu sa svojom malom porodicom, mužem Vidakom i našim Vukom.
Imam sreću da radim ono što volim, a to su grafički dizajn i energetski tretmani Reiki energijom.
Kao Art direktor/grafički urednik časopisa Baby Planeta od prošle godine smo krenuli sa novim dizajnom ovog jednog od boljih časopisa za roditelje na našim prostorima koji u svakom broju nudi mamama i tatama pregršt korisnih i zanimljivih saveta i tema. Svojim novim izgledom i detaljima trudim se da svaki novi broj bude još bolji.

U istraživanje ljudskog energetskog tela i kanalisanja Reiki energije ušla sam pre desetak godina i to mi je omogućilo šire sagledavanje i razumevanje sebe, svojih emocija koje su takođe energija i njihov uticaj na naše fizičko telo. Oduvek me je zanimalo šta je to što ne vidimo ali osećamo da snažno utiče na naš život. Kakva je to energija koja nas pokreće i gde je mogu naći kada mi zatreba. Zato sam se edukovala do nivoa Reiki učitelja i ovu, drevnu energetsku tehniku poreklom iz Japana sada sa ogromnim zadovoljstvom prenosim i drugima koji osete potrebu i želju da i sami budu kanal Reiki životne energije.

Godinu dana posle porođaja carskim rezom, dobila sam MS (Multipla Skleroza) i moj se život iz korena promenio. Emocije su bile pomešane i intezivne, od sreće što sam postala mama jednog divnog dečaka do straha i tuge da neću možda moći da trečim sa njim, da ga nosim u naručju i da mu budem mama kakva mu treba. Na sreću uspela sam da se vremenom oslobodim tih anksioznih misli uz poršku porodice, ali i Reiki autotretmana. I dalje mogu da hodam i radim sve kao i pre dijagnoze, a svest o ovoj neizlečivoj bolesti pomogla mi je da se posvetim više sebi i svemu što volim. Da cenim više svoje vreme i da uživam u svim darovima koje mi je život doneo.

To mi je omogućilo da dam otkaz na stresnom poslu i da počnem sa mužem da radim od kuće, gde mogu da budem produktivna bez stresa ali i da uživam u odrastanju malog Vuka.

Ja mama u 20/30/40-im – kako sam se snašla u novoj ulozi?

Imala sam 30 godina kada sam zatrudnela. Iako je to bila planirana i željena trudnoća, bila sam i uzbuđena i uplašena u isti mah. Snalazila sam se u hodu. Sve savete sam oberučke prihvatali ali samo kao smernice, jer sam znala da je svako dete svet za sebe, pa tako i moj Vuk i da će mi on najbolje pomoći da ga razumem, moje je bilo samo da naučim da ga slušam i posmatram!

Mislim da je Vuk prvih par godina života mislio da je lice njegove mame foto-aparat, nisam mogla da prestanem da ga fotografišem iz svih uglova i u svim mogućim i nemogućim situacijama. Htela sam da od zaborava ukradem što više tih momenata čiste sreće.

Naravno bilo je tu i stresnih momenata, kada je prvi put dobio temperaturu posle vakcine, kada sam morala da ga ostavim u jaslicama sa godinu dana jer sam se vraćala na posao. U tim stresnim situacijama mogla sam da primenim i svoje iskustvo u radu sa Reiki energijom. Sebe sam uspevala da opustim i oslobodim osećaja straha ili krivice balansiranjem energije. Sećam se da je Vuk jedne noći sve vreme plakao zbog grčeva, nisam više znala šta da radim pa sam na kraju stavila svoje dlanove na njegov stomak i kanalisala Reiki ka njemu sa namerom da uzrok grčeva i bol nestanu na najbolji mogući način. Posle par minuta on se umirio i zaspao. I kada je malo porastao sa godinu dana dok još nije pričao, umeo je samo da mi sedne u krilo i stavi moje ruke preko njegovog stomaka kad god ga je bolelo. Grčevi su odavno prestali on sad ima 7 godina, ali ga i dalje uspavljujem nežnom i umirujućom životnom energijom.

Svaka majka je iscelitelj i uteha za svoje dete, svaki njen poljubac osnažuje i leči, svaka majka je Reiki majka.

Po mom iskustvu, koje su prednosti i mane majčinstva u 20/30/40-im?

Mislim da su tridesete bile prave godine za mene da postanem mama. U dvadesetim sam putovala, gradila sebe, izlazila sa prijateljima… sa 30 sam osetila da sam spremna da sebe potpuno posvetim nekom drugom. Bila sam svesnija i zrelija osoba, ali i sa mnogo više strahova jer sam znala šta sve može da pođe po zlu. Volela bih da sam mogla više da se opustim i uživam u svakom trenutku odrastanja moga sina. Ne mora sve da bude zategnuto i na svom mestu, sedite na pod i igrajte se sa decom. Njima nije bitno kako se vi igrate već samo da ste tu.

Da li pamtim neke duhovite situacije u kojima sam se našla kao novopečena mama?

Iskreno ne mogu da se setim ničega konkretnog. Sećam se da mi je postavljanje tetra pelene bila nemoguća misija, ali i da smo morali uvek da imamo par rezervih cucli jer je to bio jedini taster koji u sekundi može da prekine Vukov plač u pola noći.

Iz sadašnje pozicije, šta bih savetovala mladim ženama – kada je pravo vreme za decu?

Svako vreme je pravo, ako imate pravu osobu kraj sebe. Za roditeljstvo i podizanje malih ljudi biće vam potrebna sva podrška a najviše od strane vaše srodne duše. Takođe majčinstvo ne bi trebalo da bude obaveza, već želja koja je došla iz srca.

Roditeljstvo iz mog ugla – čemu me je iskustvo naučilo i šta smatram najvažnijim u odnosu roditelja i deteta?

Razgovarajte što više sa svojom decom! Bodrite ih da vam pričaju o svojim emocijama, šta ih plaši ili muči a šta ih uveseljava I zabavlja. Pokažite im uvek da ih razumete, čak i kada vam kažu da se plaše mraka i zombija.

Pričajte im i o svojim emocijama, da bi vas oni bolje razumeli, a ujedno i naučili kako da se sutra i sami postave u nekoj životnoj situaciji.
Detetu nije važno da li ste stigle da se našminkate ili da sredite krš po stanu. Ako oseća da ste uvek tu za njega, vi ste mu najlepša princeza i živite zajedno u raskošnoj palati!

Detinjarije već šest godina organizuje kulinarske radionice sa Nenadom Gladićem – Lepim Brkom, na temu đačke užine i doručka, sa ciljem da se deca uključe u spremanje hrane i počnu zdravije da jedu. Kakva je situacija u vašoj porodici po ovom pitanju?

Gledala sam “ Gastro nomad” sa Lepim Brkom, puno zanimljivih jela sam tu videla. Što se tiče moje kuhinje, trudim se da svojoj porodici omogućim raznovrsna i zdrava jela, pretežno kuvano ili pečeno. Omiljeno porodično jelo mojih dečaka su makarone sa sirom i riža sa povrćem i soja sosom, ali rado jedu i ribu i sočivo. Naravno, moj Vuk je mesojed tako da za njega spremim i ćufte i piletinu sa krompirićima. Jabuke su obavezno voće na našem stolu, mada moram da priznam da smo više naklonjeni salatama nego voću. Kupovni hleb smo skoro potpuno izbacili jer često jedemo pirinač, krompir ili testeninu pa nam hleb tu i ne treba. Mada tokom epidemije koronavirusa i karantina, oprobala sam se i u mešenju testa. Uspela sam da ispečem svoj prvi fokačo – pogaču sa maslinama. Volim da spremam nova jela za svoju malu porodicu, a oni to nagrade praznim tanjirima i kada Vuk kaže “Mamina kuhinja je najbolja.” Nadam se da će ga neka od jela koja spremam sećati na detinjstvo i da će i kada odraste moći da se priseti tog bezbrižnog perioda kada dođe kod mame na njene makarone sa sirom.

Ovo me niste pitali

Znam da se ova tema zove Majčinstvo, ali samo voljema žena može da bude i dobra majka, a za to je zaslužan moj dragi Vidak. On je moja podrška u svemu! Oboje smo grafički dizajneri, sanjari i pomalo boemi koji vole da uživaju u sitnim zadovoljstvima. Radujemo se bioskopskim premijerama, dobrim naučnofantastičnim i drugim knjigama, izletima u prirodi sa prijateljima…

Uživam da gledam kako se igra sa našim sinom Vukom kao da je konačno dobio brata za igru koga nikada nije imao. Mislim da trebamo više pažnje i zasluga dati očevima i uključiti ih što više u svakodnevne aktivnosti sa decom jer to učvršćuje porodične veze, gradi samopouzdanje i jača porodicu koja je u ovo izazovno vreme veoma ranjiva.

Izvor: Detinjarije.com

Podeli tekst: