Majčinstvo u 20/30/40-im: Teodora Babić

Teodora Babić piše knjige za decu i vodi instagram blog “Mamin knjigološki vrt”. Kao mama dvoje dece, za Detinjarije govori o svom roditeljstvu.

O meni

Ja sam Teodora Babić, imam dvoje dece i pišem knjige za decu. Živim u Beogradu sa svojim mužem i decom, ali sam iz Podgorice gde sam živela do 18. godine. Uvek sam imala talenat za poeziju, ali je nova doza inspiracije isplivala kada se rodio Matija. Bila sam fascinirana svim fazama odrastanja koje su nailazile jedna za drugom i donosile nešto novo. Moja prva knjiga za decu zove se “Metla i drugari”, a trenutno radim na drugoj koja se zove “Iz Ljubavi, Iz inata”, i biće u prodaji od septembra.

Trenutno me ispunjava čitanje knjiga o roditeljstvu kao i popularna psihologija, iz toga uvek izvučem pregršt korisnih saveta.

Volim da treniram. Ustajem rano i uvek uspem da uradim jedan od intenzivnih kardio treninga koji mi jako pomažu da budem fit i motivišu da živim zdravije. Bila sam balerina od treće do trinaeste godine i verujem da želja za pokretom i plesom potiče odatle.

Vodim kanal na Instagramu @maminknjigoloskivrt gde pišem o svom shvatanju roditeljstva, braka, života i slično.

Ja mama u 20/30/40-im – kako sam se snašla u novoj ulozi?

Oba deteta sam rodila u dvadesetim. Što se tiče prvog deteta, očekivano, nisam se snašla kao sa drugim, ali moj suprug je jednako aktiviran oko dece i kuće koliko i ja pa je to jako puno pomoglo na početku. Prva beba donosi ogromnu promenu za mamu, za tatu i za njihov zajednički život, koji od tog momenta nikada nije isti kao što je bio pre dece. Imali smo epizode panike, straha i nemira oko sitnica, ali sve je to normlano. Verujem da svaki roditelj kroz to mora da prođe. Srećna sam što sam svo svoje vreme provela sa oba deteta pre nego što su pošli u vrtić. Brzo smo se uhodali sa prvim detetom, pa smo već kad je imao 3 meseca išli sa suprugom na sve poslovne puteve i tako provodili puno vremena zajedno. Najteže smo podneli prvih par noći po izlasku iz bolnice kada se laktacija još uvek nije stabilizovala, to su bili naporni dani za nas dvoje.

Po mom iskustvu koje su prednosti i mane majčinstva u 20/30/40-im?

Prednosti:

Rodila sam Matiju u dvadesetim, i smatram da je to bio odličan potez. Puna energije. Posvećeno roditeljstvo je najteži posao na svetu, u početku i fizički i psihički, a kasnije će biti valjda samo psihički naporno. 🙂 Zahteva mnogo enegrije, tonu strpljenja i očuvane živce. Verujem da će se lakše snaći oni roditelji koji nisu prošli kroz mnogo stresnih situacija u životu.

Mane:

Ja ne vidim mane, ali mogu da razumem da neki ljudi rano roditeljstvo vide kao grešku jer su isuviše rano zaključali vrata svom mladalačkom životu: putovanjima, izlascima, slobodi za koju mlade mame i tata ne znaju.

Da li pamtim neke duhovite situacije u kojima sam se našla kao novopečena majka?

U Crnoj Gori uglavnom mamu zovemo “Majko”, i kada je moj mlađi sin čuo da ja svoju mamu zovem stalno “Majko” prestao je da je zove “Bako” i zamenio sa “Majko” misleći da je to neki nadimak 😀

Iz sadašnje pozicije, šta bih savetovala mladim ženama – kada je vreme za decu?

Pod broj jedan, pravo vreme za decu je kada su sigurne da će njihov partner biti najbolji mogući tata na svetu. Ako to ne misle, neka se još jednom zapitaju.

A kada su već sa pravom osobom, ne treba čekati jer sva deca su zahtevna i treba imati energije za njih. Tužno je da su deca žrtva zapostavljanja, agresije ili nepoštovanja, jer roditelji “nemaju vremena” ili nemaju strpljenja.

Roditeljstvo iz mog ugla – čemu me je iskustvo naučilo i šta smatram najvažnijim u odnosu roditelja i deteta?

Od momenta kada sam postala mama, verujte, naučila sam više o sebi i životu, nego za sve godine do sada. Naučilo me je da budem mnogo odgovornija, zrelija, pametnija. Da budem dosledna i disciplinovana. Sve iz prostog razloga jer vidim da deca rade isto što i roditelji, imitiraju. Naučila sam da reči, kritike, prekori ne pomažu, samo naš primer na duže staze radi posao.

Shvatila sam da je porodica najvažnije mesto na kome se to „ja“ i lični integritet razvijaju – kod dece i kod roditelja podjednako. I ono što je najvažnije vidim i znam da moramo provoditi što više vremena sa decom, jer jedino roditeljska ljubav i nega decu može da izvede na pravi put. Svoj deci su zaista potrebni posvećeni roditelji kako bi porasla u ljude kakve želimo da budu.

Detinjarije već šest godina organizuje kulinarske radionice sa Nenadom Gladićem – Lepim Brkom, na temu đačke užine i doručka, sa ciljem da se deca uključe u spremanje hrane i počnu zdravije da jedu. Kakva je situacija u vašoj porodici po ovom pitanju?

Mom suprugu i meni je jako važna zdrava ishrana i uredni obroci. Slatkiše deci ne branimo, ali zna se kada se jedu, i u umerenim količinama. Važno nam je da deca skoro svakog dana za ručak pojedu supu sa mesom i povrćem. Za doručak uglavnom jedu omlet ili ovsene pahuljice, a za večeru palentu, griz, tortilju sa sirom, sendvič, poparu, kiflice sa sirom, projice..

Ovo me niste pitali

Jako mi je važno da deca znaju ko su i odakle su, i koliko god dan bio kratak i koliko god mnogo obaveza imali, uvek se trudimo da se sa najbližom porodicom i prijateljima gledamo i družimo što više. Takođe se trudimo da u Crnu Goru idemo često, kako bismo što više bili sa mojim roditeljima, njihovim bakom i dekom.

Izvor: Detinjarije.com

Podeli tekst: