Tekst i slike: Mina Milenković, Putovanja s decom
Neka mesta se prosto izdvoje od drugih, odmah vas obore s nogu. Zaljubite se na prvi pogled. Čekate kada ćete se opet sresti, reprizirati događaje iz prethodne posete, i ponovo ići na ista mesta a da bude drugačije nego prvi put.
Solun je jedan od tih gradova. Grčka, more, salate, morski svet u moru i u tanjiru, ljubazni domaćini, nasmejani turisti… Iako je glavni grad Grčke Atina, meni se sve čini da je Solun. Nekako mi je posebno drag, divan, nije previše nametljiv i napadan. Grad kao Beograd po broju stanovnika, ali nekako udobniji. Grad u kom imate pregršt ulica sa mandarinama koje vam se osmehuju i pozdaravljaju vas sa krošnji. Ipak, nije ih baš preporučljivo brati i jesti.
Grad sa divnim, čuvenim Aristotelovim trgom, sa poslastičarnicama i sladoledom veličine broda koji gustirate dok u daljini sija more prepuno brodova. Sa divnim prodavničicama, od butika do pekara. Sa punim šakama semenki i punim srcem, hranite golubove na istom trgu. Pa ispod trga velika pesačka zona sa velikim brojem lokala, restorana, da biste bili punih stomaka dok opet gledate u more i nebo u jednom. Možete da istražujete okolinu sa mnogo malih, lepih plaža, i da učite decu šta su teretni brodovi, a šta turistički, a najbolje će naučiti ako sednete u jedan i odvezete se malo dalje od centra, gledajući galebove raširenih krila koji pokušavaju i od vas da dobiju neki zalogaj.
Tamo se uče istorija i jezik, tamo su nasmejani domaćini i vesela deca koja skakuću ulicama. U Solun je lepo ići i na leto i za Novu godinu. Tamo je lako snaći se jer se osećate kao među svojima. Imate turističke ture u kojima hranite njihove pse lutalice. One divne velike pse koji vole turiste. Tamo idete da kupujete vina, masline ali i odeću.
Vraćate se sa slanim uspomenama, sa preplanulom kožom, peskom u svim ćoskovim, sa srećnom decom koja vas – čim dođete kući pitaju – kada ćete opet tamo?
Nama je u Solunu lepo, idite da i vama bude isto!
Izvor: Detinjarije.com
