Reč „stručnjaka“
Parodija ovog članka me je zasmejala do suza, ali ipak nisam mogla da se otrgnem utisku da su moja generacija i brojne generacije pre mene u najranijem periodu odrastanja rodu i kupus doživljavale kao regularnu tehniku dolaska dece na ovaj svet. U tekućem vremenu, okarakterisano kao primitivno i zaostalo, ovakvo objašnjavanje je nedopustivo. A šta je nama falilo zbog toga? Da ne nosimo određene frustracije? Ne bih rekla!
I dalje pod utiskom teksta, ali već mnogo opuštenija, shvatam da edukacija na temu pravljenja dece ne treba da bude samo moj problem. Pa, to su zapravo muški razgovori između oca i sina! Ustvari, suprug i ja idemo linijom manjeg otpora, pozivamo drugare koji već poseduju adekvatne informacije da, onako, drugarski objasne ceo proces. Pa kad naše dete počne da postavlja pitanja o tome kako je tata dao mami svoju ćeliju, onda da i mi čujemo male sveznalice na delu.
Mogu samo da kažem da je naše dete veoma zadovoljno predavanjem koje mu je održano i da nam dodatna pitanja za sada nije postavilo.
Slatko sam se nasmejala sada 🙂 Naš sin je u januaru napunio 6 godina i još davno je počao da se raspitaju o tome kako se rađaju bebe, pogovoto što u okruženju imamo par beba, gde je on sam bio svedok bebinog boravka u maminom stomaku pre nego što se rodila. Sestri i meni niko nikada nije pričao o rodama i kupusu, pa samim tim nisam ni ja svom sinu – rekla sam mu da kada se mama i tata mnogo vole onda tata stavi seme kod mame u stomak i od tog semena nastane beba, kao kad staviš seme u zemlju i izraste biljka. Do skoro mu je to objašnjenje bilo prihvatljivo i uz par podpitanja zadovoljavalo njegovu znatiželju. Pre par dana je ponovo počeo priču na tu temu i direktno pitao tatu: „Ali KAKO tata stavi seme kod mame u stomak – na usta, kroz pupak… ne razumem to?!? Kako si TI tata to uradio?!?“ Ja sam se prvo presamitila od smeha gledajući muža potpuno zbunjenog i izbačenog iz koloseka, a onda sam uletela sa spasonosnim odgovorom: „Tata je svoje seme dao dr Goci, koja je tebe napravila u svojoj laboratoriji i stavila te kod mame u stomak da tu rasteš. Ti si jedan vrlo poseban dečak, nisi nastao kao i većina druge dece…“ Pri tom nisam ništa slagala, jer on i jeste tzv. „dete iz epruvete“, odn. dobili smo ga vantelesnom oplodnjom, što nemam nameru da krijem od njega. Elem, ovaj moj odgovor je uneo jednu sasvim novu dimenziju u naš razgovor tako do daljnjeg mirni, što pretpostaljam neće dugo potrajati 🙂