Mamozofija: Kako smo bili jedini u parku

Park prijateljstva u Beogradu je idealno mesto da zaboravite da ste u metropoli zahvaljujući bujnom zelenilu koje vas izoluje od zvukova grada tako da nije bilo potrebe da idemo daleko.

Ideja da odemo na piknik oduševila je klince i ubrzo su prostirka, sendviči za doručak na travi i sportski rekviziti bili spakovani u ranac.

Sve je bilo idilično – trava posuta cvećem, pevanje slavuja, fazani koji izviruju iz grmlja. Jedino što mi je smetalo bila je činjenica da smo, osim par džogera i jednog penzionera koji se sunčao na klupi, mi bili jedini koji smo uživali u ovoj dragocenoj oazi prirode u srcu grada.

Činjenica da u milionskom gradu ovakvi parkovi mogu da zvrje prazni definitivno znači da nešto nije u redu sa našim načinom života. Ljudi koji žive u gradovima obično vape za zalenilom i samo gledaju kako da u slobodno vreme zauzmu svoje parče travnjaka kako bi odmorili dušu od betona i asfalta, makar i tokom kratke pauze za ručak. I kod nas je do pre nekoliko decenija vikend bio sinonim za pakovanje sendviča i izlet sa porodicom na Košutnjaku ili Avali, ali izgleda da su ovu naviku iskorenili televizija, internet i spavanje do podne.

Dok sam se pitala gde su sve te porodice odlučile da provedu ovako lep dan, pogled mi je pao na Tržni centar „Ušće“ koji se nalazi pored parka. Naravno, mogla sam sebi jasno da predstavim sve one hiljade porodica koje, kao u nekom ogromnom mravinjaku, sada unutra mile po prodavnicama i mimoilaze se hodnicima gurajući kolica ili vukući smorenu decu za ruke.Sve u svemu, dok su se moji klinci šunjali po žbunju igrajući se istraživača koji su na tragu retke vrste fazana, hiljade dece na samo stotinak metara odatle provodile su dan tumarajući kroz šumu ofingera i provlačeći se između rafova sa akcijskom robom, udišući osveživače prostorija i kupajući se u neonskom svetlu.

Pogodite ko od njih je lepše proveo dan?