Stefan Simić, emocionalni umetnički terapeut i kreator slobodnog teatra, na svom Facebook profilu je podeilo upravo priču u kojoj bi se svako od nas mogao pronaći, a koju je on, na svoj način, pretočio u životnu lekciju.
“Pre neki dan vraćam se iz Zagreba, za Beograd
Pravim u zadnjem delu autobusa mini predstavu
Ljudi oduševljeni, teraju me da im pričam i izvodim
Neki su me poznavali, neki tek upoznali
Krenulo je spontano, video sam da im je prijalo
Pa sam nastavljao
I onda, na srpskoj granici, ulazi žena koja je zaboravila pasoš
I nije mogla za Zagreb, kao što je htela, nego je morala da se vrati sa nama za Beograd
Jedino prazno mesto bilo je pozadi, do mene
Frustrirana, ne želi nikoga da sluša
I unosi takvu negativnu energiju da sve staje
Svi smo zaćutali, neki stavili slušalice, neki gledaju u telefon, neki kroz prozor
Neko joj reče – hvala što ste nam upropastili predivno druženje. –
A ona – i to me briga. –
Sve je otkako je došla zaćutalo
Kao kada cveće pored nekoga uvene
Ili se kuća ugasi
Nije imala pojma koliko je bilo rasterećeno pre nje
Ništa je nije zanimalo
Ni ko smo, ni šta smo
Sve hladna, u nekoj čudnoj emociji, ljuta, bez da bilo koga od nas poznaje
Kada smo ušli u Beograd, ljudi su mi pružili ruku
Zahvaljivali se
A na nju niko nije obratio pažnju
Pogledao sam ka njoj, spustila je glavu
I izašla kao da se ništa nije desilo
Razmišljam o tome
Koliko samo jedna jedina osoba sve može da pokvari
I da traži da joj se svi prilagode
Zamislite kada je takva osoba na čelu firme, ili grada, ili države
Onda svi pate
Ili kada je više takvih osoba
Nego onih koje pokreću i nose radost
Tada nemate šanse
Da je bio duži put, sigurno bismo nastavili
Ali ostavili smo joj tih sat vremena mraka
Da uživa u njemu
Mene je kada smo sišli u Beograd
Ponovo čekala svetlost
A ona je, bojim se, ostala u mraku
A možda je mogla nešto i da nauči
Nažalost
Njoj, toga dana, nije bilo pomoći
Umesto da nas sedmoro njoj ulepšamo dan
Ona jedna ga je svima nama pokvarila
Bar na trenutak
Sada je opet sve kako treba
Za nju nisam siguran”
Izvor: Facebook/Stefan Simić
Pročitajte i: Brak – do kraja života
