“Tradicionalno čitav avgust, pa i kad počne školska godina, na nedeljnom nivou dobijamo molbe direktora iz škola da postavimo nekakav oglas, da pozovemo naše studente, čak i one koji nisu završili, ali su pri kraju, da pokriju nastavu”, kaže prof. dr Nebojša Ikodinović, prodekan za nastavu Matematičkog fakulteta.
Na nekoliko prirodnih fakulteta u junskom roku upisano je manje od deset kandidata koji žele da rade u prosveti. Na Hemijskom fakultetu od 2017. postoje integrisane akademske studije i samo tada je upisano 18 budućih profesora.
“To je bilo samo tada i nikad više, brojevi su odmah postali jednocifreni, da bi ove godine bili četiri, što znači da smo mi sa stanovišta jedne visokoobrazovne ustanove, u stvari promašili, imamo čitav jedan studijski program koji je postao neinteresantan”, kaže prof. dr Rada Baošić sa Hemijskog fakulteta.
“Opšta fizika namenjena obrazovanju studenata koji će da rade u nastavi, na tom smeru naročito imamo smanjen broj studenata, u junskom upisnom roku upisali smo samo jednog studenta”, navodi dr Zorica Popović, prodekan za nastavu Fizičkog fakulteta.
Na nepopularnost nastavničke profesije uticale su zarade, ograničenje zapošljavanja u javnom sektoru, urušen položaj nastavnika u društvu.
“To treba sistemski da se reši, jednostavno i taj materijalni položaj da bude na jednom drugačijem nivou, da nastavnik bude kao što je nekada bio, ali da ima to poštovanje i učenika i roditelja”, ističe prof. dr Danica Šantić, prodekan za nastavu Geografskog fakulteta.
Očekuje se da ove godine nijedan fakultet koji ima nastavničke smerove neće popuniti budžetska mesta. Nije za utehu, ali situacija je slična i u zemljama u okruženju. Nastavnici, naročito matematike, nedostaju i u Hrvatskoj i Crnoj Gori.
Izvor: RTS
