Nagrađivana savremena bajka o anđelima čuvarima

Devojčica se zove Eva, anđeo čuvar zove se Ave, a crni anđeo zove se Vea. Čvrsto vezani u ovom životu, čine neraskidivi triptih. Ave je čuvao Evu, Vea mu je oduzeo krila, a Eva pokušala da mu ih vrati čineći dobra, anđeoska dela umesto njega. Otkrila je šta su kamenovi spoticanja ili naknadne mudrosti i izmenila zauvek živote nekim ljudima oko sebe. Živela je intenzivnije i sadržajnije i brže i volela je svet jače i više samo zato što se kraj nazirao. Otkrila je da labudovi proizvode muziku lepetom krila, nalik orguljama i da je prirodna forma najsavršenije lepote dar majke prirode. I da ne gubi od svoje lepote ni onda kada je umetnici nazivaju kičem. Toliko je stvari koje vredi videti za života. I neposredno saznati. Kakav zvuk stvaraju stopala slonova dok trče po afričkoj savani? Kakve su boje flamingosi uživo? Da li se nešto menja u svetu ako čovek zvani Jan, umesto da otkriva naučne tajne, otkrije istinskog boga kroz istraživanje tajni prirode?

Аnđeli čuvari, kaže Dorota Terakovska, postoje. I čuvaju tebe, mene, umetnike, skitnice, naučnike, beskućnike, filozofe, a najprilježnije sasvim malu decu. Njima se i prikazuju, s vremena na vreme, te treba obratiti pažnju kada dete priča sa„zamišljenim prijateljem” na ono šta priča. Tako bar kaže Dorota. A za to što kaže u  knjizi „Tamo gde anđeli padaju” dobila je 1999. priznanje zaNajbolju knjigu poljske sekcije IBBY (International Board on Books for Young People).

Radovi Dorote Terakovske mogu potpasti pod žanr fantastike. Takođe su blizu žanru savremene bajke, u kojoj se lik na neki način transformiše, bilo odrastanjem, begom od stvarnosti putem snova, mentalnom bolešću, delirijumom ili meditacijom. Njeni svetovi su puni magije i tajni, njene priče naseljavaju paganski bogovi, veštice, crne mačke i anđeli.

„Verujem u sveprisutnost magije, u usud i sudbinu. Verujem da kada sudbina podari nešto levom rukom, desnom rukom nešto oduzme. Zato se moje knjige ne završavaju sa: „Živeli su srećno do kraja života.” Ne postoji sreća do kraja života, ako mene pitate. Najsrećniji završetak moje knjige je pitanje: možda će ovo uspeti? Ali, opet, možda i neće?”

“Brojalice” uvode dete u svet ritma i ritmičkog izraza

Zvučna knjiga „Deset ala u krevetu“

Dečja biblioteka napravljena kao igralište

Montesori vaspitanje: Kako postaviti granice i reći “ne”?

Putokazi za odrastanje i pronalaženje sebe

Dve drugarice krenule su u potragu za suncem. Ponele su sa sobom suncokret, kanarinca i ranac pun raznoraznih potrepština. Ipak, na ovom putovanju, pored mape i baterijske lampe, biće im...

Greška roditelja zbog koje dete ne uspevaju da zainteresuju za knjigu

Poznato je da postoje deca koja ne vole da čitaju. Njihovi roditelji su opravdano zabrinuti i pokušavaju na bilo koji način da privole dete knjizi. Međutim, često im to ne uspeva....

Nove slikovnice za čitaoce koji uživaju u duhovitim pričama

Prema rečima nagrađivane spisateljice za decu i mlade Vesne Aleksić, slikovnica ima važno terapeutsko svojstvo. Po njenom mišljenju, bitno je da likovi ne budu savršeni, već prepoznatljivi, sa sitnim nedostacima...

Devojčica sa šibicama – Hans Kristijan Andersen

Devojčica sa šibicama Bilo je strašno hladno; padao je sneg i počinjalo je već da se smračuje; a bio je to poslednji dan...