Najlepša priča koju ćete pročitati danas – Sa 4 godine znao množenje, sa 7 Gusov metod – Dobrica Jovanović danas je student fizike na Kembridžu

Danas vam predstavljamo Dobricu Jovanovića, koji je završio je Matematičku gimnaziju kao učenik generacije, a trenutno je student prve godine Masačusetskog tehnološkog instituta (MIT) u Kembridžu, u Sjedinjenim Američkim Državama, gde studira fiziku. Postigao je izuzetne rezultate u oblastima fizike i matematike tokom srednjoškolskog obrazovanja i ponosni je vlasnik brojnih medalja sa prestižnih takmičenja.

Nadarenost je ispoljio rano, a kao dete i unuk prosvetnih radnika rastao je u okruženju koje je moglo da uoči prve znake nesvakidašnjeg talenta za matematiku, a kasnije i fiziku:

„Dobričin talenat nismo baš možda mi prvi otkrili, već njegovi baka i deka koji su bili prosvetni radnici. Više su vremena provodili s njim i uočili su da on ima sklonosti ka matematici. Mi smo pretpostavili da to sve bake i deke misle za svoje unuke, ali onda smo posle i mi uočili da tu postoji nešto,“ pričaju Dobričini roditelji.

Inovativnost i snalažljivost je pokazao još kao vrlo mali, kada je u svojoj sobi napravio čitav mehanizam sa kanapima i polugama kako bi na daljinu, bez ustajanja mogao da zaključa vrata sobe. „Kad je imao 4-5 godina, već je voleo da sabira i množi brojeve, iako još nije znao da se to zove množenje, već je to zbao „putičarinje“ (od „puta“). Takođe je samostalno došao kao vrlo mali na ideju da primeni ono što se zove Gausov metod  u sabiranju više brojeva, a ja kao profesor matematike sam to primetila,“ priseća se mama, a tata dodaje da je talenat postao više nego evidentan kada su počela takmičenja: „Prvo iz matematike, još u drugom osnovne, kada smo videli da to njemu ide. Ja sam primetio kad su krenula takmičenja iz fizike u šestom razredu, pošto sam ja nastavnik iz fizike, da on sa lakoćom rešava one najteže zadatke. Ja sam te zadatke rešavao po 3 dana a on bi ih rešio za 10 minuta.“

A kako je biti roditelj veoma talentovanog deteta? “Roditelj talentovanog deteta ne posmatra svoje dete ništa posebno drugačije nego ostali. Tek u razgovorima sa drugim roditeljima shvatite da za razliku od njihove dece, vaše dete nema problema u učenju, i onda ste zadovoljni zbog toga. Biti roditelj talentovanog deteta je lepo i odgovorno, to je čast, ali verujemo da svi imamo talentovanu decu, samo što neki roditelji otkriju koji baš talenat ima njihovo dete. Mislim da smo mi za Dobricu otkrili šta je to gde je on baš dobar,“ objašnjavaju Dobričini roditelji.

Takođe, dodaju i da su se trudili da ne upadnu u zamku i pomisle da je to nešto što treba da preterano ističu i potenciraju, jer bi to za dete moglo da  predstavlja pritisak i opterećenje. „Mi smo se trudili da pred njim i pred drugima ne pričamo o njemu kao o nekom genijalcu.  Reč talentovan uopšte ne upotrebljavamo u kući, izbegavamo je.“

Kada su uvideli da Dobrica ima potencijal koji zahteva posebnu podršku kako bi se u potpunosti ispoljio, njegovi roditelji prijavili su ga za stipendiju Njegoš B. Šolak, koju je upravo te godine prvi put dodeljivala SBB Fondacija:

„Kada su nas pozvali iz fondacije u najuži krug na intervju, bili smo vrlo skeptični jer je bio još mlad, drugi razred srednje škole. Mi smo mislili da će to da bude relativno jednostavna, laka stvar, međutim, to su bila ozbiljna testiranja u više krugova. Uvideli smo da je to jedna ozbiljna priča i da ljudi koji stoje iza toga ne žele da to bude neka površna stvar, nego da traje. “ priča Dobričin otac.

„Osećaj, samim tim što je Dobrica izabran kao prva generacija, je fenomenalan. To je prevelika čast, i lep osećaj da imate nekog ko vam je kao familija. Jer mi sve naše lepe stvari koje se dese Dobrici podelimo  sa ljudima iz fondacije, i oni nam među prvima čestitaju,“ priča mama.

U susretu sa stalnim izazovima koji prate razvojni put talentovanog deteta, podrška sa strane je dragocena: „Kada smo upozali sve te ljude, oduševili smo se njihovom spontanošću i toplinom. Stvarno je lep osećaj kada znate da neko stoji iza vašeg deteta. Da vas uvek mogu podržati, i kada je teško, i kada je lepo. Ne mislim samo na materijalnu podršku već na taj osećaj sigurnosti koji uliva jedna takva „baza“. Kada je Dobrica odlazio u Ameriku, pitali smo da li će tamo ako zatreba moći da mu neko pritekne u pomoć, oni su rekli da ne brinemo, da će dobiti svu pomoć koja mu je potrebna. Drago nam je da to postoji, drago nam je da ima ljudi koji žele da pomognu deci, a ne žele ništa za uzvrat,“ pričaju Dobričini roditelji i poručuju:

„Roditelji koji osećaju da im dete ima bilo kakav talenat prvo nek probaju da izdefinišu koji je to talenat, i  podrže ga u tome, ulože vreme i energiju da se taj talenat ostvari, da se postigne određeni rezultat. Najvažnije je da dete voli to što radi i bude zadovoljno, na silu ništa ne ide. Roditelji nikako ne bi smeli da na silu teraju dete da nešto radi, dete niti će biti srećno, niti će postići uspeh. Greška je kada roditelji svoje ambicije žele da ostvare kroz dete. Kada primete da imaju talentovano dete, ne treba da ga previše forsiraju. Dete treba da bude dete, a ako je talentovano ono će svakako raditi samo. Dobrica je jako voleo da bude napolju, da trči i da se igra, a usput je polako razvijao svoj talenat.“

Pored pružanja svoje podrške, roditelji treba i da pronađu saveznike u tom naporu: „Na kraju bismo iskoristili priliku da pozovemo sve roditelje koji smatraju da njihova deca imaju bilo koji talenat koji bi u budućnosti rezultirao nekim lepim uspehom, da se obavezno prijave za stipendiju Njegoš B. Šolak, jer će detetu to predstavljati podršku u budućnosti. Neka prate sve informacije na sajtu SBB fodacije u vezi prijava za stipendiju, time će učiniti veliku uslugu svom detetu za njegovu budućnost.“

A šta kaže sam Dobrica o svojim roditeljima i stipendiji koje je nosilac?  „Moji roditelji su puni razumevanja, i nikada me nisu gurali i pritiskali da moram da budem dobar na nekom takmičenju i da moram da radim. Uvek su mi pržali podršku i nisam mogao da poželim bolje roditelje. Nije stvar toliko u tome na koliko načina su mi pomogli, nego na koliko načina su mogli da mi odmognu, a nisu,“ primećuje on i šalje poruku mladima koji se svojim znanjem, talentim i uspesima ističu u nekoj oblasti i žele da dalje razvijaju svoje potencijale: „Ako misliš da si najbolji među  najboljima u onome što radiš i voliš, obavezno se prijavi za stipendiju Njegoš B. Šolak SBB Fondacije!“

Izvor: Detinjarije.com