Najteže letnje pitanje za svakog roditelja

Piše: Jovana Papan

Svako ko postane roditelj, zna da ga jednog dana očekuju neka teška pitanja koje će mu potomstvo postavljati i koja će zahtevati ozbiljan, promišljen i dalikatan pristup. Ono što ne zna, jeste da pitanje koje će mu zadavati najviše glovobolje nije iz korpusa famoznih seksološko-filozofsko-teoloških („kako se prave deca?“, „zašto ljudi ratuju?“, „da li bog ima profil na Fejsbuku?“) već – jedno najobičnije i svakodnevno: „mogu li da dobijem sladoled?“

Jedno pitanje, hiljadu odluka

Zašto ovo pitanje toliko teško pada jednom prosečnom roditelju? Za početak, pitanje o seksu dete sasvim moguće nikada neće ni postaviti. Pitanje o sladoledu, s druge strane, postavljaće najmanje šezdeset puta svakog bogovetnog letnjeg dana. I vi ćete svaki put morati da date neki odgovor, pozitivan ili negativan. Samo toliko, a zapravo to je na hiljade i hiljade odluka vezanih za kupovinu sladoleda tokom jednog prosečnog detinjastva.

Kako odoleti?

Problem sa sladoledom je što deca ne znaju kad je dosta. Verovatno ne možete da se setite da ste ga nekada odbili dok ste bili dete, a i sada se sigurno teško branite. Takođe, sladoled nije neki bog-zna-kakav trošak, pa ne možete da optužite dete da je nerazumno svaki put kad traži, ni da se večito branite ekonomskom krizom ili kašnjenjem plate. Ne vredi vam ni da potsećate dete da je u pitanju slatkiš kao i svaki drugi, sa kojim se mora umereno, budući da svakog dana neki stručnjaci(!) preko tv-a i novina poručuju da je sladoled malo zdraviji od brokolija i spanaća zajedno.

Granice i kako ih saznati

Deca, s druge strane, teško mogu da shvate zašto „ne može sladoled“. Sećate se? I vama nikako nije ulazilo u glavu da mogu da postoje razlozi protiv neprestanog upražavanja nečeg tako predivnog. Sada odjednom ipak vidite neke razloge, čak i kada ih zapravo ne vidite. Ako ništa drugo, imate neki intuitivan osećaj da davljenje u sladoledima nekako „nije ok”.

Dakle, znate da negde morate da postavite crtu. A tu crtu ćete svakog dana morati da branite pod naletom nebrojenih verzija istog pitanja. Avaj, čak i ako pokušate da uvedete neko pravilo, npr. jedan sladoled dnevno, nećete biti pod išta manjim pritiskom. Jer, ako već znaju da li i koliko, deca i dalje ne znaju kada će biti udostojeni dobijanja dnevne doze, i otakako ujutro otvore oči, pokušavaće da to saznaju.

Šta deca pamte: original starke ili osećaje iz detinjstva

10 stvari kojima bi trebalo da naučite dete pre nego što postane tinejdžer

Detinjstvo se ne može kupiti u prodavnici kompjuterskih igara

I šta sad, roditelji?

Šest načina na koje roditelji govore “NE”

Piše: Jovana Papan “Ne” je jedna od reči sa kojom ćete kada postanete roditelj izgraditi poseban odnos. Za početak, izgovorićete je mali milion puta od trenutka kada vaša beba prvi...

Najteže letnje pitanje za svakog roditelja

Piše: Jovana Papan Svako ko postane roditelj, zna da ga jednog dana očekuju neka teška pitanja koje će mu potomstvo postavljati i koja će zahtevati ozbiljan, promišljen i dalikatan pristup....

Na šta zaista liči kad deca timski rade domaći zadatak?

Piše: Jovana Papan Primećujem da je u školama u modi timska izrada domaćih zadataka. Učitelji i nastavnici zadaju deci pripremu referata i pravljenje panoa. Predmeta je mnogo, i po mojoj...

Imate li kolica za bebe ili pokretni apartman sa pet zvezdica?

Piše: Jovana Papan Među dobrostojećim roditeljima i onima koji pokušavaju da tako deluju, kolica za bebe su predmet želja, merkanja i neophodna ulaznica za „visoko društvo“ kraj bazena sa peskom...