Nije bezuslovno dobar roditelj onaj koji voli svoje dete i koji se odriče ovoga ili onoga da bi tom detetu kupio ovo ili ono, da bi ga iškolovao, da bi mu napravio kuću, kupio stan, kola… To skoro da može svako. Ili je bar do skora mogao.
Piše: Negoslava Stanojević
Moja prijateljica ima prijateljicu koja ima samo nju i može da računa samo na nju- nema rešeno stambeno ni egzistencijalno pitanje, nema roditeljski dom u koji može da se vrati, nema uticajne prijatelje koji je mogu nagurati bilo gde da za bilo koje pare rinta, ako treba i od jutra do sutra kako bi se bar osećala bolje nego što se oseća sada kada je bez posla.
Ima ona, doduše, i struku i zanat i minuli rad, da ne kažem biografiju, kojom se može podičiti. Ima znanje- danas kada sve ima ne Guglu malo kome potrebno, iskustvo- danas kada je što si nesposobniji to si podobniji, rezultate- danas, kada nikoga nije briga šta si i gde si bio i šta si u-radio.
Nedavno, kada je čuo, i to ulepšanu verziju priče o tome gde je sada (ulepšanu u tom smislu da je prećutala najgore), njen kolega iz prošlosti je zaplakao. I sam ponudio da joj pomogne, znajući njene kapacitete, koliko sutra. Posle nekoliko takvih “sutra” prestala je da ga poziva.
Silovanje roditeljskom ljubavlju
Predlagala sam joj nekoliko ideja za angažovanje o kojima sam saznala na netu i za koje znam da bi joj pomogle makar za period dok se ne snađe, dok ne stane na noge. Svaku je dočekala, ne mogu reći s odbijanjem, ali s desetinama razloga opravdanja i obrazlaganja zašto to nije za nju i zašto ona ne veruje da baš tu ne bi džabe gubila vreme i zašto…
Na kraju današnjeg višesatnog telefonskog razgovora, kada je istrošila sav mogući arsenal opravdanja za neprihvatanje čak i da razmišlja na ideju tuitu, nešto se prelomilo u njoj i onda je rekla:
“To je zato što ja ne verujem u sebe. Što ne volim sebe onoliko koliko bi trebalo. Što me nisu naučili da držim do sebe i da pravilno vrednujem sopstvenu vrednost.”
A biografija- OVOLIKA!
Nema toga što ona nije mogla da uradi i gde ona nije mogla da stigne- u ona normalna vremena kada se znalo ko kosi, a ko vodu nosi. Kada su te rezultati postavljali na mesto koje ti pripada.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Maja Uzelac: Ljudi se čude što se toliko radujem svojoj deci
Sreća je pored mora, bez dece ...u zagrljaju voljene osobe, letnjeg dana - kažu rezultati istraživanja. Jbg videla sam na instagramu. Dobitak u osećaju sreće od bivanja s romantičnim partnerom,...
Zašto današnja deca ne žele da odrastu?
Piše: Jovana Papan, Politički nekorektan vodič za roditelje Da li današnja deca pokušavaju da izbegnu odrastanje? Džin Tvendži, američki psiholog i autorka knjige "I-generacija: Zašto današnja super-povezana deca rastu u...
Iva Gajić, SBB kompanija: Zašto je EON platforma najbolji izbor za bezbrižno detinjstvo?
Detinjstvo ste proveli na malim ekranima i ta ljubav vas je vodila kroz život. Kada te shvatili da su mediji ono čime želite da se bavite, iako je poznato da...
Memedović: ekološku borbu gubimo jer decu nismo naučili pravom odnosu prema prirodi
Bitku za zaštitu životne sredine građani Srbije vode na ulici jer nisu naučili decu ispravnom odnosu prema prirodi, rekao je Jovan Memedović, novinar i autor serijala Savim prirodno, na 36....
Nema komentara.