Nije bezuslovno dobar roditelj onaj koji voli svoje dete i koji se odriče ovoga ili onoga da bi tom detetu kupio ovo ili ono, da bi ga iškolovao, da bi mu napravio kuću, kupio stan, kola… To skoro da može svako. Ili je bar do skora mogao.
Piše: Negoslava Stanojević
Moja prijateljica ima prijateljicu koja ima samo nju i može da računa samo na nju- nema rešeno stambeno ni egzistencijalno pitanje, nema roditeljski dom u koji može da se vrati, nema uticajne prijatelje koji je mogu nagurati bilo gde da za bilo koje pare rinta, ako treba i od jutra do sutra kako bi se bar osećala bolje nego što se oseća sada kada je bez posla.
Ima ona, doduše, i struku i zanat i minuli rad, da ne kažem biografiju, kojom se može podičiti. Ima znanje- danas kada sve ima ne Guglu malo kome potrebno, iskustvo- danas kada je što si nesposobniji to si podobniji, rezultate- danas, kada nikoga nije briga šta si i gde si bio i šta si u-radio.
Nedavno, kada je čuo, i to ulepšanu verziju priče o tome gde je sada (ulepšanu u tom smislu da je prećutala najgore), njen kolega iz prošlosti je zaplakao. I sam ponudio da joj pomogne, znajući njene kapacitete, koliko sutra. Posle nekoliko takvih “sutra” prestala je da ga poziva.
Silovanje roditeljskom ljubavlju
Predlagala sam joj nekoliko ideja za angažovanje o kojima sam saznala na netu i za koje znam da bi joj pomogle makar za period dok se ne snađe, dok ne stane na noge. Svaku je dočekala, ne mogu reći s odbijanjem, ali s desetinama razloga opravdanja i obrazlaganja zašto to nije za nju i zašto ona ne veruje da baš tu ne bi džabe gubila vreme i zašto…
Na kraju današnjeg višesatnog telefonskog razgovora, kada je istrošila sav mogući arsenal opravdanja za neprihvatanje čak i da razmišlja na ideju tuitu, nešto se prelomilo u njoj i onda je rekla:
“To je zato što ja ne verujem u sebe. Što ne volim sebe onoliko koliko bi trebalo. Što me nisu naučili da držim do sebe i da pravilno vrednujem sopstvenu vrednost.”
A biografija- OVOLIKA!
Nema toga što ona nije mogla da uradi i gde ona nije mogla da stigne- u ona normalna vremena kada se znalo ko kosi, a ko vodu nosi. Kada su te rezultati postavljali na mesto koje ti pripada.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Majkama male dece: Dragoceni saveti majke troje dvadesetogodišnjaka
Počev od ove nedelje, ja sam majka dvadesetogodišnjaka. Ovo je ujedno i nedelja, kada taj dvadesetogodišnjak odlazi na studije u inostranstvo. Kao i onda kada je prvi put otputovao bez...
Kako izaći na kraj sa neprihvatljivim ponašanjima i kršenjem dogovorenih pravila?
Sva deca se ponekad ponašaju neprihvatljivo. To je normalno kada su umorna, gladna, uznemirena ili uplašena, ili kao rezultat razvojno očekivanog “testiranja” postavljenih granica. U situaciji izolacije takva ponašanja mogu...
Roditelji ne rade dovoljno sa decom, i tu mislim na pravi rad, a ne na igranje ili domaće zadatke
Jutros sam imao jednu jako zanimljivu i prijatnu obavezu. Kao i svake godine predškolska ustanova u koju trenutno ide moj sin, organizovala je “druženje sa roditeljima”. Taj dan roditelji dođu...
Osnova komunikacije potiče iz porodice
Porodica je srž i baza svega, pa i komunikacije. Onako kako mi kao roditelji naučimo da komuniciramo sa svojom...
Nema komentara.