Piše: Angelina Radulović
Nama niko nije govorio ”Volim te”.
Nisi mogao isterati lako tu rečenicu iz naših naoko težački grubih roditelja.
Njihove su reči bile skupe.
Pohvale još skuplje.
Nisi mogao čuti reči volim te.
Ali si ih itekako mogao osetiti.
U svakom mekom uštipku čiji nas je miris budio.
U svakoj torti onda kada su orasi bili uglavnom samo na slavskoj listi
U svakom ovlaš dodiru po glavi grubom radničkom rukom
U svakom guranju ispred TV-a, na kauču punom udubljenja od sedenja
U svakoj suzi izdajici koja je čučala u oku dok pričaju drugima o nama, pazeći da mi ne čujemo, jer će nas to “pokvariti”.
U svakoj novčanici tutnutoj u džep, da nam se nađe iako je prvi daleko.
Reči su nekada jeftine.
Danas se sasvim olako prevaljuju preko jezika, čak i one velike.
Govorim deci volim te.
Govore i oni.
Ali ih učim: u svetu jeftinih reči, dela koja kažu “volim te” su sve.
Izvor: Angelina Mamin svet
