Narodna pouka: Važno je na vreme primetiti vuka u ovčijoj koži!

Živeo je tu vuk, a u blizini je bilo veliko stado ovaca. Svaki dan je „prepadao“ po jednu ovcu. Ovce su trčale po šumi. Ovce koje je on „mučio“ počele su očajnički da beže i bleje, a njihovi krici su plašili druge ovce.

Ali tada je vuk porazgovarao sa svakom ovcom nasamo:

„Nemaš čega da se plašiš, jer ja samo ubijam i jedem glupe ovce, ali ti si, jedina koju imam – moja najbolja prijateljica.“

Posle ovog razgovora ovce su mirno pasle i više nisu trčale.

A kad je vuk ubio drugu ovcu, pomislile su: „Pa, ubio je još jednu glupu ovcu, a moj najbolji prijatelj je vuk, nemam čega da se plašim.

Ovce su bile srećne.

Jednoj od njih je upravo prišao vuk i rekao: „O moj najbolji prijatelju, već dugo nismo pričali o glupim ovcama.“

I smrt je došla munjevito, ostale ovce nisu imale vremena da bilo šta shvate.

Vuk je podigao samopoštovanje svakog od ovnova, prestali su da brinu i mirno su pasli travu, a kao rezultat toga, njihovo meso je postalo još ukusnije.

Najzanimljivije je da su druge ovce počele da pomažu vuku – ako bi neka prepametna ovca počela da bleji i nagađa o pravom stanju stvari, onda bi druge ovce, pa, to jest, vukovi najbolji prijatelji, obavestile vuka o čudnom ponašanju ove ovce, a sutradan ju je vuk pojeo.

Svako treba manje da veruje rečima, a više da gleda na dela.

Svako od nas ima jedno svojstvo – čujemo ono što želimo da čujemo, dok sve ostalo jednostavno ignorišemo.

Važno je na vreme primetiti vuka u ovčijoj koži!

KOMPAS za samoobrazovanje –  praktični saveti za roditelje u žurbi