Svi stručnjaci ističu da nije reč o genetici, već o lošem vaspitanju, načinu na koji mladi provode vreme, te vrstama igara i zabave, kao i vremenu koje (ne) provode čitajući.
Rezultati novih dugogodišnjih naučnih studija pokazuju osetan pad inteligencije kod mlađih ljudi.
Nova studija sa 730.000 testova koeficijenta inteligencije, koju su sproveli stručnjaci iz Norveške, pokazuje veoma zabrinjavajuće rezultate, naročito po pravilima Flinovog efekta.
Naime, novozelandski naučnik Džejms Flin utvrdio je da prosečni koeficijent inteligencije stanovništva u mnogim delovima sveta raste oko tri boda po deceniji.
Testovi inteligencije se svakih nekoliko decenija standardizuju tako da se prosek definiše kao koeficijent 100, a standardno odstupanje iznosi 15 bodova.
Nova studija prikupila je rezultate testova mladih Norvežana u dobi između 18 i 19 godina koji su testirani u okviru obavezne vojne službe. Od 1970. do 2009. godine testovima su pristupali mladi rođeni između 1962. i 1991.
Rezultati su pokazali da je do promene u Flinovom efektu došlo nakon 1975. godine, tako da je svaka sledeća generacija beležila sedam bodova manje.
I studija koja obuhvata britanske tinejdžere pokazala je da je 2009. godine koefecijent inteligencije četrnaestogodišnjaka u Velikoj Britaniji za 28 godina, u proseku, pao dva boda, a kod mališana iz srednje klase čak za šest.
Svi stručnjaci ističu da nije reč o genetici, već o lošem vaspitanju, načinu na koji mladi provode vreme, te vrstama igara i zabave, kao i vremenu koje (ne) provode čitajući.
Postoji i druga utešna mogućnost – da savremeni testovi nisu prilagođeni da na odgovarajući način vrednuju savremenu inteligenciju, odnosno da favorizuju zastarele načine razmišljanja koji se manje naglašavaju u savremenom obrazovanju i vaspitanju mladih.
Testovi inteligencije, uglavnom, nastoje da mere kristalizovanu i fluidnu inteligenciju.
Fluidna inteligencija predstavlja sposobnosti koje su više biološki određene, a važna je pri rešavanju novih problema u kojima znanje i iskustvo nisu od velike koristi.
Ona je neka vrsta prirodne inteligencije koja predstavlja potencijal za razvoj kristalizovane inteligencije, a intenzivno se razvija do adolescencije, te vrhunac dostiže do 16. ili 17. godine.
Kristalizovana inteligencija predstavlja znanja, veštine i sposobnosti koje pojedinac razvije tokom života, navode naučni portali.
Izvor: Mondo
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: VESTI
Ovo su najpopularnija dečja imena u Srbiji u 2021. godini
Roditelji se uglavnom trude da deci daju što zanimljivija imena, koja sa sobom nose...
Fondacija Novak Đoković vas poziva da se priključite „Sezoni darivanja“ i podržite otvaranje vrtića za 100 mališana u Nišu
Pre nego što vam ove praznične sezone vaši kostimi superheroja postanu mali, zamolićemo vas da ih izvučete iz ormara, stresete sa njih prašinu, zategnete plašt – i krenete na jug! Koje...
Sastav koji je dirnuo region: “Volim svoj Daunov sindrom, takav sam se rodio. Imam sreće što imam dobre ljude oko sebe
Dominik ima Daunov sindrom i napisao je domaći zadatak "Život kao tkivo moje priče", u kojem je opisao izazove sa kojima se svakodnevno suočava. Njegov zadatak objavljena je na Fejsbuk...
Zašto sanjamo? Snovi u službi pamćenja, razumevanja i obrade emocija
Da bismo pokušali da razumemo zašto sanjamo, ne možemo se samo pitati zašto spavamo i pretpostaviti da sanjanje služi istoj svrsi. Spavanje je funkcionalno. Činjenica. U stvari, spavanje je multifunkcionalno:...
Nema komentara.