Svi stručnjaci ističu da nije reč o genetici, već o lošem vaspitanju, načinu na koji mladi provode vreme, te vrstama igara i zabave, kao i vremenu koje (ne) provode čitajući.
Rezultati novih dugogodišnjih naučnih studija pokazuju osetan pad inteligencije kod mlađih ljudi.
Nova studija sa 730.000 testova koeficijenta inteligencije, koju su sproveli stručnjaci iz Norveške, pokazuje veoma zabrinjavajuće rezultate, naročito po pravilima Flinovog efekta.
Naime, novozelandski naučnik Džejms Flin utvrdio je da prosečni koeficijent inteligencije stanovništva u mnogim delovima sveta raste oko tri boda po deceniji.
Testovi inteligencije se svakih nekoliko decenija standardizuju tako da se prosek definiše kao koeficijent 100, a standardno odstupanje iznosi 15 bodova.
Nova studija prikupila je rezultate testova mladih Norvežana u dobi između 18 i 19 godina koji su testirani u okviru obavezne vojne službe. Od 1970. do 2009. godine testovima su pristupali mladi rođeni između 1962. i 1991.
Rezultati su pokazali da je do promene u Flinovom efektu došlo nakon 1975. godine, tako da je svaka sledeća generacija beležila sedam bodova manje.
I studija koja obuhvata britanske tinejdžere pokazala je da je 2009. godine koefecijent inteligencije četrnaestogodišnjaka u Velikoj Britaniji za 28 godina, u proseku, pao dva boda, a kod mališana iz srednje klase čak za šest.
Svi stručnjaci ističu da nije reč o genetici, već o lošem vaspitanju, načinu na koji mladi provode vreme, te vrstama igara i zabave, kao i vremenu koje (ne) provode čitajući.
Postoji i druga utešna mogućnost – da savremeni testovi nisu prilagođeni da na odgovarajući način vrednuju savremenu inteligenciju, odnosno da favorizuju zastarele načine razmišljanja koji se manje naglašavaju u savremenom obrazovanju i vaspitanju mladih.
Testovi inteligencije, uglavnom, nastoje da mere kristalizovanu i fluidnu inteligenciju.
Fluidna inteligencija predstavlja sposobnosti koje su više biološki određene, a važna je pri rešavanju novih problema u kojima znanje i iskustvo nisu od velike koristi.
Ona je neka vrsta prirodne inteligencije koja predstavlja potencijal za razvoj kristalizovane inteligencije, a intenzivno se razvija do adolescencije, te vrhunac dostiže do 16. ili 17. godine.
Kristalizovana inteligencija predstavlja znanja, veštine i sposobnosti koje pojedinac razvije tokom života, navode naučni portali.
Izvor: Mondo
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: VESTI
Aksa otvorila prodavnicu u BIG shopping centru u Novom Sadu
Aksa Kids Mega Store, lanac specijalizovanih dečjih radnji, u subotu 15. septembra otvorila je maloprodajni objekat Aksa store u Novom Sadu u BIG Shopping centru. U ponudi Aksa store nalaze...
Detinjastvo “cara planina” bez interneta i televizora oduševilo Balkan
Mali Božo Filipović sa Lukavice iznad Nikšića postao je prava internet senzacija. Ovaj dečak živi na planini, čuva ovce i jaše konja, bez interneta i televizora koji mu očigledno ne nedostaju. Video...
Vladimir Jelić dobija naslednike: Audicija za voditelje Malog dnevnika krajem septembra
Radio-televizija Srbije, Pozitv produkcija i UMS škola za talente već dugi niz godina neguju jedistveni dečiji format za celu porodicu – Mali dnevnik. Ovih dana planirano je proširenje voditeljskog tima....
Škole dobile uputstvo za ishranu đaka: Namirnice koje se nikako ne preporučuju su upravo one koje deca najčešće jedu
Svako peto dete u Srbiji je gojazno, čemu umnogome doprinosi loša ishrana, kako kod kuće tako i u školi. Mnoge škole u Srbiji imaju svoje kuhinje, ali ne i novca za...
Nema komentara.