Svi stručnjaci ističu da nije reč o genetici, već o lošem vaspitanju, načinu na koji mladi provode vreme, te vrstama igara i zabave, kao i vremenu koje (ne) provode čitajući.
Rezultati novih dugogodišnjih naučnih studija pokazuju osetan pad inteligencije kod mlađih ljudi.
Nova studija sa 730.000 testova koeficijenta inteligencije, koju su sproveli stručnjaci iz Norveške, pokazuje veoma zabrinjavajuće rezultate, naročito po pravilima Flinovog efekta.
Naime, novozelandski naučnik Džejms Flin utvrdio je da prosečni koeficijent inteligencije stanovništva u mnogim delovima sveta raste oko tri boda po deceniji.
Testovi inteligencije se svakih nekoliko decenija standardizuju tako da se prosek definiše kao koeficijent 100, a standardno odstupanje iznosi 15 bodova.
Nova studija prikupila je rezultate testova mladih Norvežana u dobi između 18 i 19 godina koji su testirani u okviru obavezne vojne službe. Od 1970. do 2009. godine testovima su pristupali mladi rođeni između 1962. i 1991.
Rezultati su pokazali da je do promene u Flinovom efektu došlo nakon 1975. godine, tako da je svaka sledeća generacija beležila sedam bodova manje.
I studija koja obuhvata britanske tinejdžere pokazala je da je 2009. godine koefecijent inteligencije četrnaestogodišnjaka u Velikoj Britaniji za 28 godina, u proseku, pao dva boda, a kod mališana iz srednje klase čak za šest.
Svi stručnjaci ističu da nije reč o genetici, već o lošem vaspitanju, načinu na koji mladi provode vreme, te vrstama igara i zabave, kao i vremenu koje (ne) provode čitajući.
Postoji i druga utešna mogućnost – da savremeni testovi nisu prilagođeni da na odgovarajući način vrednuju savremenu inteligenciju, odnosno da favorizuju zastarele načine razmišljanja koji se manje naglašavaju u savremenom obrazovanju i vaspitanju mladih.
Testovi inteligencije, uglavnom, nastoje da mere kristalizovanu i fluidnu inteligenciju.
Fluidna inteligencija predstavlja sposobnosti koje su više biološki određene, a važna je pri rešavanju novih problema u kojima znanje i iskustvo nisu od velike koristi.
Ona je neka vrsta prirodne inteligencije koja predstavlja potencijal za razvoj kristalizovane inteligencije, a intenzivno se razvija do adolescencije, te vrhunac dostiže do 16. ili 17. godine.
Kristalizovana inteligencija predstavlja znanja, veštine i sposobnosti koje pojedinac razvije tokom života, navode naučni portali.
Izvor: Mondo
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: VESTI
Ako ste mislili da će makar jedan crtać vašeg detinjstva ostati netaknut kritikama savremenog društva, prevarili ste se!
Crtani filmovi na kojima su generacije odrastale poslednjih godina sve češće su na meti kritika pod optužbama nekorektnosti – najpre je cenzurisan Elmer koji u novoj verziji lovi Duška Dugouška...
Suspenzija i disciplinski postupak protiv vaspitačice jer se dete opeklo na supu u vrtiću
U najmanju ruku neobičan slučaj suspendovanja vaspitačice desio se pre mesec dana u Nišu. Kako piše Blic, vaspitačica iz vrtića “Slavuj” suspendovana je s posla nakon što je petogodišnja devojčica...
Nove društvene igre za predškolce i mlađe osnovce
Osim što pružaju zabavu i omogućavaju nam da se družimo, društvene igre su idealne za sticanje brojnih znanja i veština – kroz njih se uče novi pojmovi, podstiču se koncentracija...
Vukle decu da ih oduzmu od bake: Kako je rešen slučaj iz Blaca koji je potresao Srbiju
Etički odbor Komore socijalne zaštite doneo je odluku da se bivšoj direktorki Centra za socijalni rad u Blacu, Ivani P., zabrani obavljanje poslova iz oblasti socijalne zaštite u trajanju od...
Nema komentara.