“Brzo se izvini. Reci mu izvini. Poljubi je.” Poznato? E pa nemojte to više da radite!
Znate li da iznuđena izvinjenja čine puno više štete nego koristi.
Kada vaše dete učini nešto drugom detetu ili nekoj osobi šta roditelji najčešće rade? Kažu detetu da se izvini, jer tako nalaže bonton odraslih kojeg roditelje logično žele da usade svom detetu još od malih nogu.
Nemojte to više raditi jer forsirana izvinjenja donose puno više štete nego koristi, kažu psiholozi.
Posebno kada vidite da je detetu teško da prevali to „Izvini” preko usta i pritom je još totalno neuverljivo.
Prema rečima Laure Markam, dečjeg psihologa i pisca forsiranje izvinjenja u totalnom je neskladu s onim što deca u tom trenutku zaista osećaju.
Recimo – kada dete terate da se izvini svom prijatelju jer ga je udario/uzeo igračku/počupao… dete će vam reći da mu je jako glupo da se izvinjava jer je ljut i jer ga to što ga terate da se izvini čini još ljućim.
Ili, kako stoji u njenoj knjizi, može doći i do situacija u kojima se dete kojem se neko izvinio oseća glupo i još ljuće zbog toga jer je svesno da to izvinjenje nije došlo od srca i da dete, koliko se god izvinjavalo, to radi samo zato što ga na to teraju roditelji.
Uostalom, ako se dete izvinjava jer to mora učiniti da zadovolji formu, onda je to u dečjim očima čista laž.
I imaju pravo. Zar ne? Jer forsiranje nečega decu zapravo uči pogrešnim lekcijama, i kao takvo, forsirano izvinjenje neće rešiti nastali problem.
To su dokazale i brojne studije, ne samo one u kojima su se proučavale dečje reakcije već i brojne studije vezane uz međuljudske odnose.
Kako onda decu ipak naučiti da je izvinjenje važno za prijateljstvo i odnose?
1. Učite dete da otvorenije komunicira
Ako ćete svoje dete od prvog dana učiti da otvoreno iskazuju svoje emocije i svoje želje te da isto tako znaju i da druga deca takođe imaju osećanja i želje, da slušaju i sebe i drugu decu, tada će do konfliktnih situacija dolaziti mnogo ređe odnosno, deca će naučiti da reše svoje konflikte na puno dubljoj razini od pukog lažnog izvinjenja.
2. Pričekajte da ljutnja prođe
Nemojte nikada terati dete da se izvini automatski (osim ako dete samo osjeti potrebu za tim). Radije pričekajte da se odljuti jer će tek tada biti spremno za iskreno izvinjenje.
3. Podstičite ih da sami popravljaju “stvar”
Kada roditelj uskače u konflikt bilo da se radi o jednom njihovom i jednom tuđem detetu, ili braći/sestrama, kakvu poruku šalje deci? Da će mama/tata uvek reševati njihove stvari, što nije dobro. Decu treba podsticati da sami reše svoje probleme, treba im dati priliku da o svemu dobro razmisle sami i tek kada osete poriv da se izvine, tek kada shvate da su pogrešili, tada možete pričati o njihovoj odgovornosti da sami rešavaju svoje nesuglasice.
4. Učite ih na svojim primerima
Ni velikima često nije lako izustiti izvini, no ako ćete kao roditelj svaki put kada učinite nešto (namerno ili slučajno) lako izustiti iskreno izvinjenje, svom ćete detetu dati najbolju lekciju. Tako će i ono polako učiti što je to izvinjenje, kome treba, kako se osećaju nakon izvinjenja, bilo da su oni ti koji kažu “oprosti” ili se njima prašta. Tako će puno lakše naučiti da se izvine bez da ih iko na to tera.
Izvor: Zelena učionica
