Direktori osnovnih škola dostavljali su do početka ove sedmice nadležnim školskim upravama predloge za formiranje odeljenja u Srbiji, a da li su i u koliko osmoletki spojeni razredi u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja znaće u drugoj polovini avgusta, kaže za naš list Milan Pašić, pomoćnik ministra za predškolsko i osnovno obrazovanje i vaspitanje. Mogućnost da direktori od 1. septembra spoje odeljenja različitih razreda u kojima ima po nekoliko učenika predviđena je poslednjim izmenama Zakona o osnovnom obrazovanju i vaspitanju. Pašić naglašava da je ovaj predlog došao od zaposlenih u školama i dodaje da u praksi kontinuitet rada u osmoletkama s kombinovanim odeljenjima ima dugu tradiciju u sredinama s malim brojem učenika. I Branko Ružić, ministar prosvete, nedavno je naglasio da se „ovakav vid nastave primenjuje godinama u pojedinim manjim mestima u školama s malim brojem učenika od prvog do četvrtog razreda”. Predstavnici pojedinih sindikata ovih dana, međutim, pobunili su se jer smatraju da će legislativno odobravanje takve prakse dovesti do spajanja priličnog broja starijih odeljenja osmoletki i srozavanja kvaliteta nastave u njima jer nastavnik na času neće imati dovoljno vremena da se posveti svakom razredu.
– Ovaj model nastave ne podrazumeva gašenje škola. To nam uopšte nije cilj. Ovakva nastava je prisutna u našem obrazovanju, onoliko koliko je i organizovano školovanje na ovim prostorima. Pojedina istraživanja su pokazala da ne postoje značajne razlike u uspehu učenika na kraju osmog razreda koji su pohađali kombinovana odeljenja u odnosu na đake u homogenim odeljenjima. Za realizaciju nastave u kombinovanom odeljenju ključna je kvalitetna priprema nastavnika, fleksibilnost, stručnost i odgovornost, a u skladu sa autonomijom koju ima u njenoj realizaciji – ističe Pašić.
Postoje sredine u Srbiji u kojima je, kaže, kombinovana nastava, realnost i potreba. Podseća da direktor škole treba da organizuje obrazovno-vaspitni rad u najboljem interesu učenika, pa je zakonom data mogućnost formiranja kombinovanih odeljenja.
– To nije nametnuto kao obaveza. A to da li će odeljenje biti kombinovano ili ne, to razmatra direktor sa svojim stručnim timom – napominje Pašić.
Broj učenika u kombinovanom odeljenju je već propisan. Ako se spajaju dva razreda, onda odeljenje može imati do 15 učenika, a ako su u jednom kombinovanom odeljenju tri ili više razreda, onda je broj učenika do 10. Kombinovano odeljenje je, prema Pašiću, pogodna sredina za razvijanje samostalnosti i kreativnosti đaka, individualnog pristupa u nastavi, tematskog planiranja, integrativnog i kooperativnog učenja, a smena direktne i indirektne nastave i kombinacija različitih oblika rada čine je dinamičnijom i raznovrsnijom.
– Ukoliko budemo imali u jednom odeljenju, na primer, dva učenika različitog razreda petaka i osmaka, imaće jedan zajednički čas geografije, dok će učenik osmog u skladu sa specifičnostima rasporeda časova imati još jedan čas tog predmeta – pojašnjava Pašić.
Dodaje da je izmenama zakona data mogućnost koja ranije nije postojala da i predškolci u seoskim sredinama mogu da pohađaju predškolski pripremni program u seoskoj školi, u učionici zajedno sa đacima različitih razreda, ukoliko je predškolska ustanova previše udaljena, pa odlazak do nje za njih i roditelje predstavlja poteškoću.
– Kako i na koji način se organizacijom ovakve nastave gase škole, kada su učenici u školi i nastava se organizuje? Osnovnih škola je 1.264, imamo 11 matičnih osmoletki sa deset i manje učenika. Nijedna nije ugašena u prethodnoj godini, možda je zatvoreno neko izdvojeno odeljenje zbog toga što nema đaka, s tim što se ti školski objekti ponovo otvaraju kada se pojavi potreba za organizovanjem nastave – naglašava Pašić.
On ističe da ova nova odredba u Zakonu o osnovnom obrazovanju ne predstavlja obavezu, već daje mogućnost direktorima da spajaju učenike različitih razreda, radi bolje organizacije obrazovno-vaspitnog rada. U slučaju da nadležna školska uprava negativno odgovori, škola čiji je zahtev odbijen može, radi ponovnog razmatranja, da se obrati sektoru u Ministarstvu prosvete kojim Pašić rukovodi, u roku od pet dana od dobijanja negativnog odgovora.
Na pitanje da li direktori koji imaju odeljenja različitih razreda sa po dva-tri učenika mogu da izaberu da ih ne spoje, Pašić odgovara da naši direktori poštuju i primenjuju odredbe zakona i podzakonskih akata, pa i u ovom delu. A da u izuzetnim slučajevima, sagledavajući rad osmoletke, školska uprava može da da saglasnost da škola ne formira kombinovano odeljenje u narednoj školskoj godini.
Najnovija priča o spajanju odeljenja je jedan od tri razloga zbog kojih Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS) najavljuje početak školske godine uz štrajk. Jasna Janković, predsednica USPRS-a, ističe da oni uopšte nisu znali da se sprema pomenuta izmena zakona i da će jedan od zahteva na protestu biti da država više ne donosi nikakve izmene prosvetnih akata bez socijalnog dijaloga, odnosno dok o tome ne obavesti nastavnike.
– Ovim selektivnim spajanjem odeljenja se vraćamo u 19. vek. U oko 500 škola s našim članstvom 1. septembra će biti skraćeni časovi, uz šetnje, performanse, ili konferencije za medije u desetak velikih gradova, od Novog Sada do Vranja – kaže Jankovićeva.
Ostala dva zahteva na protestu biće da se smanji broj učenika u odeljenjima na maksimalna 24 i da se povećaju plate prosvetnih radnika jer trećina zaposlenih, kao što su domari i tetkice, imaju minimalnu zaradu, dok su, kaže, trenutne nastavničke plate 10.000 dinara ispod republičkog proseka u Srbiji.
Izvor: Politika
