Veličina ljudskog mozga može se postepeno povećavati tokom vremena, a to bi moglo da smanjiti rizik od demencije kod mlađih generacija.
Studija je izučavala izgled mozga više od 3.000 Amerikanaca, starosti između 55 i 65 godina, i otkrila da oni rođeni 1970-ih imaju 6,6 odsto veći ukupni volumen mozga od onih rođenih 1930-ih. Pripadnici generacije X takođe su imali skoro osam procenata veću zapreminu bele materije i skoro 15 procenata veću zapreminu površine sive materije od pripadnika tihe generacije. Jedan specifičan deo mozga, nazvan hipokampus, koji igra glavnu ulogu u pamćenju i učenju, proširio se za 5,7 odsto u zapremini tokom uzastopnih proučavanih generacija.
Trauma iz detinjstva značajno oblikuje mozak i utiče na mentalno zdravlje
„Čini se da decenija kada se neko rodi utiče na veličinu mozga i potencijalno dugoročno zdravlje mozga”, objašnjava neurolog Čarls Dekarli sa Univerziteta u Kaliforniji koji je vodio istraživanje, navodeći da genetika igra glavnu ulogu u određivanju veličine mozga, ali naši nalazi ukazuju na to da spoljni uticaji, piše Science alert.
Danas demencija pogađa desetine miliona širom sveta, a kako se svetska populacija koja stari, povećava broj dijagnoza ove bolesti, na putu je da se utrostruče u naredne tri decenije. Ali, evo nečega sa nadom za razmatranje: u poslednje tri decenije, učestalost demencije u Americi i Evropi opada za oko 13 procenata svake decenije. Čini se da se apsolutni rizik od demencije smanjuje za mlađe generacije, verovatno zbog zdravijeg načina života i vaspitanja.
Demenciju karakteriše stanjivanje sive materije mozga, zvane korteks, koja igra ulogu u pamćenju, učenju i rasuđivanju, među mnogim drugim kognitivnim procesima. Pošto se bolesni mozak postepeno smanjuje tokom vremena, logično je da bi veći volumen za početak mogao pomoći u zaštiti od gubitaka povezanih sa godinama. Zaista, studije su pokazale da su kognitivne performanse bolje kod pacijenata sa Alchajmerovom bolešću sa većim glavama, što podržava ovu takozvanu „hipotezu o rezervi mozga”.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Da bi videli da li veličina mozga može da objasni manju incidencu demencije kod mlađih generacija, Dekarli i njegove kolege su koristili podatke prikupljene u studiji koja je pratila zdravlje Amerikanaca rođenih između 1930. i 1980. godine. Kada su učesnici imali između 55 i 65 godina, što se dogodilo između 1999. i 2019. godine, podvrgnuti su im magnetnoj rezonanciji mozga. Ti podaci su objavljeni tek u oktobru 2023. godine. Zatim su Dekarli i kolege pokazali da mlađe generacije imaju veći obim mozga, kako u celini tako i na regionalnom nivou. Tim nije samo uporedio one rođene 1930-ih sa 1970-im. Ponovili su analizu među 1.145 odraslih osoba sličnog uzrasta koji su takođe rođeni 1940-ih i 1950-ih. Još jednom, njihovi nalazi su otkrili stabilan i konzistentan porast obima mozga deceniju u deceniju – efekat za koji istraživači kažu da je mali za pojedinca, ali „verovatno će biti značajan na nivou populacije”.
„Veće strukture mozga poput onih koje smo primetili u studiji mogu odražavati poboljšani razvoj mozga i poboljšano zdravlje mozga. Veća struktura mozga predstavlja veću moždanu rezervu i može ublažiti efekte bolesti mozga povezanih sa uzrastom u kasnom životu kao što su Alchajmerova bolest i srodne demencije”, rekao je Dekarli.
Neuronaučnici se, međutim, ne slažu uvek oko toga da li je zapremina mozga odgovarajuća zamena za rezervu mozga. Neke studije nisu uspele da pokažu bilo kakvu povezanost između performansi pamćenja i zapremine mozga tokom vremena. Veličina, na kraju krajeva, nije sve kada je u pitanju funkcija mozga. To vas ne čini nužno pametnijim. Ali to bi moglo da obezbedi dobar tampon za pogoršanje koje dolazi sa godinama.
Redovno vežbanje, na primer, povezano je sa većim volumenom mozga u memoriji i regionima za učenje. Dok loša ishrana, konzumiranje alkohola i socijalna izolacija izgleda imaju obrnuti efekat.
Izvor: magazin.politika.rs
