Deca su poznata po svojoj upitanosti i radoznalosti. Ona žure da spoznaju svet i njihove male glavice pune su pitanja. Deca takođe podsećaju odrasle na mnoga pitanja koja su imali kada su bili deca. A da nije pitanja, ne bi bilo ni odgovora. Ne bi bilo razvoja i napredovanja.
Stoga je dobro da čovek tokom celog svog života ostane radoznao, jer nikada ne može znati sve i uvek može iznova da se pita. Ukoliko želite da negujete dečiju radoznalost evo par stvari koje treba ispoštovati pre svega:
Neka vam nikada ne bude teško da odgovarate na dečija pitanja. Ukoliko nemate vremena, kažite im da ćete im svakako odgovoriti na pitanje, čim završite posao kojim se bavite, a koji vam onemogućava da mu trenutno odgovorite u potpunosti.
Nemojte nikada da se podsmevate dečijim pitanjima. Nema glupih i pametnih pitanja. Dete treba uvek da se oseća sigurno i voljeno da bi moglo slobodno da pita sve što ga zanima. Ovo je važno da razume i pre nego što krene u školu, kako bi i tamo slobodno pitalo sve što ga zanima i što mu nije jasno.
Izbegavajte odgovor bez obrazloženja, dok ne vidite da je dete razumelo odgovor. Najružniji način odgovaranja na pitanje „Zašto“ je „Zato“ . Nemojte ponavljati tako nešto, čak i ukoliko ste kao dete od vaših roditelja ponekad dobijali takav odgovor. Budite bolji od vaših roditelja.
Pored ovih osnovnih stvari koje će detetu pomoći da se uvek oseća dobro dok postavlja pitanja, niste u obavezi da uvek na pitanje odgovarate u potpunosti ukolilko znate da vaše dete može i samo da dođe do odgovora. Podstaći ćete ga na razmišljanje ako ponekad u vašem odgovoru bude pitanje „A šta ti misliš ?“. Ovo odgovaranje pitanjem koristite ukoliko procenjujete da dete može samo da dođe do odgovora. Time ćete podstaći rad njegovih „moždanih vijugica“.
Negujte i podstičite u detetu radoznalost i time što ćete ga često pitati „Šta misliš čemu ovo služi?“ i pokažete mu neki za njega „zagonetni predmet“. Neka se igra pogađanja. Isto tako postavljajte mu različite zagonetke, primerene njegovom uzrastu. Tako ćete uvek podsticati vaše dete na razmišljanje, a to je odličan preduslov za negovanje radoznalog uma. Taj proces dolaženja do odgovora je najvažniji. Važniji od samog odgovora. Razne društvene igre takođe će doprineti detetovom intelektualnom razvoju kao što su pantomima, kaladont i slično.
Čitanje knjiga u žanru zagonetnih priča deca naprosto obožavaju. Imamo sreće da imamo domaće autore takvih romana (Uroš Petrović), pa ćete ih lako pronaći. Svaki put kada razmišljate o postavljanju zagonetki i pitanja i vi vežbate vaš um. U današnje vreme navikli smo da dobijamo instant uputstva i odgovore, stoga je posebno važno da u komunikaciji sa vašom decom radite na zajedničkom pronalaženju odgovora na mnoga pitanja, bez da posežete za gotovim rešenjima. Tako će vaše dete odrasti u osobu koja ume da razmišlja i ima kritičko razmišljanje, a samim tim i stavove u odnosu na svet koji nas okružuje.
To je alat koji će mu uvek služiti više od bilo kojih materijalnih dobara kojim ga možete obezbediti. Takva deca postaju samostalni i kreativni ljudi na radost svojih roditelja i društva u celini.
Izvor: N.V., Mamino ćoše