Korišćenjem fMRI-a (funkcionalna magnetna rezonanca), naučnici su otkrili da niže poverenje u prepoznavanje slika dovodi do veće radoznalosti. Ovo otkriće naglašava duboke biološke korene ljudske radoznalosti i njenu ulogu u kreativnosti.
Gledate u vedro plavo nebo i vidite nešto što ne možete sasvim prepoznati. Da li je to balon? Avion? NLO? Radoznali ste, zar ne?
Tim istraživača sa Zuckerman instituta na Kolumbiji po prvi put je zabeležio šta se dešava u ljudskom mozgu kada se pojave ovakvi osećaji radoznalosti.
U studiji objavljenoj u Journal of Neuroscience, naučnici su otkrili delove mozga koji procenjuju stepen nesigurnosti u vizuelno nejasnim situacijama, što dovodi do subjektivnih osećaja radoznalosti.
„Radoznalost ima duboko biološko poreklo,“ rekla je dr Žaklin Gotlib, jedan od autora i glavni istraživač na Zuckerman institutu. Primarna evoluciona prednost radoznalosti, dodala je, jeste da podstakne živa bića da istražuju svoj svet na načine koji im pomažu da prežive.
„Ono što razlikuje ljudsku radoznalost jeste to što nas podstiče da istražujemo mnogo šire nego druge životinje, i često samo zato što želimo nešto da saznamo, a ne zato što tražimo materijalnu nagradu ili korist za preživljavanje,“ rekla je dr Gotlib.
Dr. Gotlib su se pridružili Majkl Koanpur, doktor nauka, bivši postdiplomac na Kolumbiji i Marijam Eli, doktor nauka, takođe bivša studentkinja na Kolumbiji, sada vanredni profesor psihologije na Univerzitetu Kalifornije.
U studiji, istraživači su koristili neinvazivnu, široko korišćenu tehnologiju za merenje promena nivoa kiseonika u krvi u mozgu 32 volontera. Tehnologija, poznata kao funkcionalna magnetna rezonanca (fMRI), omogućila je naučnicima da zabeleže koliko kiseonika različiti delovi mozgova ispitanika troše dok gledaju slike. Što više kiseonika troši deo mozga, to je aktivniji.
Da bi otkrili koji delovi mozga su uključeni u radoznalost, istraživački tim je učesnicima predstavljao specijalne slike poznate kao teksturne forme. To su slike objekata, kao što su morž, žaba, tenk ili šešir, koje su iskrivljene do različitih stepeni kako bi bile više ili manje teške za prepoznavanje.
Istraživači su tražili od učesnika da ocene svoju sigurnost i radoznalost u vezi sa svakom teksturnom formom, i otkrili da su dve ocene obrnuto povezane. Što su ispitanici bili sigurniji da znaju šta teksturna forma prikazuje, to su manje bili radoznali u vezi sa njom. Suprotno tome, što su ispitanici bili manje sigurni da mogu pogoditi šta je teksturna forma, to su bili radoznaliji u vezi sa njom.
Koristeći fMRI, istraživači su potom posmatrali šta se dešava u mozgu dok su ispitanici bili izloženi teksturnim formama. Podaci iz snimanja mozga pokazali su visoku aktivnost u okcipitotemporalnom korteksu (OTC), regiji smeštenoj odmah iznad ušiju, za koju se dugo zna da je uključena u vid i prepoznavanje kategorija objekata.
Na osnovu prethodnih studija, istraživači su očekivali da će, kada predstave učesnicima jasne slike, ova regija mozga pokazati različite obrasce aktivnosti za animirane i neanimirane objekte.
„Možete misliti o svakom obrascu kao o ‘barkodu’ koji identifikuje kategoriju teksturne forme,“ rekla je dr Gotlib.
Istraživači su koristili ove obrasce da razviju meru koju su nazvali „OTC nesigurnost,“ kako bi ocenili koliko je ova kortikalna oblast nesigurna u vezi sa kategorijom iskrivljene teksturne forme. Pokazali su da, kada su ispitanici bili manje radoznali u vezi sa teksturnom formom, njihova OTC aktivnost je odgovarala samo jednom barkodu, kao da je jasno identifikovala da li slika pripada animiranoj ili neanimiranoj kategoriji.
Nasuprot tome, kada su ispitanici bili radoznaliji, njihov OTC je imao karakteristike oba barkoda, kao da nije mogao jasno identifikovati kategoriju slike.
Takođe su tokom prezentacija teksturnih formi bila aktivna dva regiona u prednjem delu mozga. Jedan je anteriorni cingularni korteks, za koji su prethodne studije pokazale da je uključen u prikupljanje informacija. Drugi je ventromedijalni prefrontalni korteks (vmPFC), koji je uključen u praćenje subjektivnih percepcija vrednosti i poverenja u različitim situacijama. U novoj studiji, oba regiona su bila aktivnija kada su ispitanici prijavljivali da su sigurni u identitet teksturne forme (i stoga manje radoznali da vide razjašnjenu sliku).
Važno je, rekla je dr Gotlib, da se čini da je vmPFC aktivnost pružala neurološki most između subjektivnog osećaja radoznalosti i OTC mere sigurnosti. Kao da je ovaj region čitao nesigurnost kodiranu obrascem aktivnosti u OTC i pomagao osobi da odluči da li treba da bude radoznala u vezi sa teksturnom formom.
„Ovo je zaista prvi put da možemo povezati subjektivni osećaj radoznalosti za informacije sa načinom na koji vaš mozak predstavlja te informacije,“ rekla je dr Gotlib.
Studija ima dve važne implikacije, rekla je dr Gotlib. Prvo, iako se studija fokusirala na perceptualnu radoznalost izazvanu vizuelnim stimulima, ljudi doživljavaju i druge oblike radoznalosti, kao što je radoznalost u vezi sa trivijalnim pitanjima i činjenicama (npr. koliko je visoka Ajfelova kula?) ili socijalna radoznalost (u koji restoran su moji prijatelji otišli sinoć?).
Jedna intrigantna mogućnost studije, napomenula je, jeste da mehanizam koji je otkrila može generalizovati na druge oblike radoznalosti. Na primer, fMRI studija koja istražuje zvukove različitih prepoznatljivosti može pokazati da auditivne oblasti u mozgu prenose nesigurnost u vezi sa zvukom, a vmPFC čita tu nesigurnost kako bi odredio radoznalost.
Druga mogućnost na umu dr. Gotlib jeste da bi ova otkrića mogla imati dijagnostičke i čak terapeutske implikacije za one sa depresijom, apatijom ili anhedonijom (nemogućnost osećanja zadovoljstva), stanjima koja su često obeležena nedostatkom radoznalosti.
„Radoznalost podrazumeva vrstu entuzijazma, spremnost da se potroši energija i istraži okruženje. Ona je intrinzično motivisana, što znači da vam niko ne plaća da budete radoznali; vi ste radoznali jednostavno zbog nade da će se nešto dobro desiti kada nešto novo naučite,“ rekla je dr. Gotlib. „To su samo neke od neverovatnih stvari u vezi sa radoznalošću.“
Prevedeno sa: neurosciencenews.com
