Valjalo bi Dekretom dozvoliti odraslim ljudima kojima roditelji rođendane da u odraslom dobu imaju pravo da ga slave dvaput godišnje…
Ma šta dva puta…
Jednom mesečno ako treba…
Sve dok ne nadoknade…
Uskraćenu radost…pažnju…podršku i ljubav…
Jer nema tog deteta koje ne zaslužuje Svećicu…makar i na kocki čokolade…
Ili crtež olovkom sa porukom ljubavi…ako se nema za više…
Ako nekoga nisu voleli dok je bio mali…to svakako ne znači da taj neko ne zaslužuje tu privilegiju…
Naprotiv…
On je zaslužuje i ponajviše…jer mu je najpotrebnija…
A to da je svako zaslužuje ljubav je aksiom…to se ne dokazuje…to je osnovno ljudsko pravo svih nas…
I to samo znači da je Roda omašila vrata…
Zbunila se nešto…
I da su isporučeni na mesto koje možda tako Dragocenu Pošiljku ni ne zaslužuje…
I oni za to nikako ne mogu biti krivi…
Stoga…
Ponekad je najbolja osveta i pobeda nad lošim detinjstvom odbaciti glupe i ružne običaje iz njega…
Pogodite čija je pacijentkinja sinoć sama sebe izvela na Tortu…
I kako samo jedva čekam da vidim pun sto dogodine…sve te osmehe…poljupce i zagrljaje…
Pardon…
Sledećeg meseca tačnije…
U Oporavku Duše smo…
Na liniju ćemo paziti dogodine…
Srećan Mesecdan Mila…
Autor: Dr Vladimir Đurić
