Piše: Ivana Vana Stanisavljević
Juče čitam tekst roditelja o Baki prasetu i situaciji u kojoj se našao. Gostovao je i na televiziji, zajedno sa još jednom devojkom, tzv jutjuberkom.
Krenuću onim redom kako smo moja petnaestogodišnja ćerka i ja upoznale jedna drugu sa “novim osnovama” u muzici, izražavanju, uticaju na decu, omladinu i roditelje.
Bogdan Ilić, alijas Baka Prase, je snimao svoje reakcije na gledanje odredjenih klipova/video zapisa. Deca su to masovno pratila, a i poneki roditelj, kao i potpisnik ovih redova, te je Bogdanu popularnost rasla. Da li je istina ili ne, informacija je da su ga pojedini prozivali zašto nema pesmu? Snimio je nekoliko pesama i po mom mišljenju dobro peva i dobar se ritam čuje, ako ništa bar je bez autotune-a. Zašto samo proziva odredjene likove/ljude u pesmama, to ne razumem.
Razume moja tinejdžerka. Ona mi objašnjava da Baka nikada ne napada prvi, već samo uzvraća. Na momente mi je Bogdan baš simpatičan, na momente previše vulgaran. Našao je način da se iskupi za svoj rečnik, ubacuje odredjenu sumu novca u teglu i kada se tegla napuni, a ko hoće može da proveri kojom se brzinom tegla puni, donira novac deci.
Tako nabrajajući Bakino eksponiranje u javnosti dodjosmo do trenutka koji mnogo interesuje one koji ga prate, ali još više one koji ga ne vole/hejtuju, a to su njegova kola, sat, nekretnine, zarada. Šta tu sad kome nije jasno, dečko je pronašao način da profitira, a deca svojim gledanjem dobrano tome doprinela, što znači da i roditelji pomenute dece pomažu u zaradi Bakinoj, jer im deca to prate. Drugo je pitanje, znaju li roditelji koga im deca prate na youtube-u i koliko često, zapravo kako im deca provode slobodno vreme, a to nikako nema veze sa Bogdanom.
Više me je zabrinuo dečji rodjendan kome je pre nekoliko dana prisustvovala naša mlađa ćerka. Na pomenutom rođendanu, deca su imala slobodu da biraju bukvalno šta god hoće od muzike i birala su.
Drago mi je da mnogi od vas ne znaju za imena koja ću pomenuti, žao mi je ako ću vas razočarati svojim opusom, ali ne želim da se bilo kome pravdam da sam pobornik i simpatizer najgoreg od najgoreg, jer ovo iz naše kuće nije poteklo. Dozvolilo je društvo, mediji, televizija, Rem je zakazao kao i mnogo puta do sada.
Oni su Jala Brat, Buba Corelli, Cobi, Fox, Rasta i dalje imena nisu bitna. Možda bi i pomenuti izvodjači ponudili nešto drugačije/ kvalitetnije da se tražilo, nego je ovo bilo jedva dočekano. Oni komponuju i pevaju, tekstovi podrazumevaju sex, belo i opet sex i belo, pištolje, demonstraciju neke snage i sile, viski u potocima, brdo stranih novčanica i najluksuznije destinacije. To nam je prihvatljivo? Nije i ne sme da bude, ali koliko mali treba da si i ništavan u svom životu ako podilaziš deci od osam godina i puštaš im ovakvu muziku? Situacija se ponavlja kao letos pri povratku đaka prvaka sa rekreativne i otkrivanje uvrnutosti u vidu Zokija Šumadinca…. Naša ćerka nam po povratku peva pesmu Autotune, koji je slušala u diskoteci za decu, koju im je lično animator puštao. Ljigav je on, ljigavo je odmaralište i svi u nizu koji nisu bili u stanju da sastave prikladnu play listu/izbor pesama za decu.
Zašto mediji daju toliko podrške pomenutim autorima, njihovoj muzici i prepucavanju, osim zarad gledanosti, a kod nas se gledanost odavno meri bljuvotinama i pljuvanjem. Da je bilo kome iz domena kulture stalo do promena, našao bi načina da decu uputi na pozorište, bioskope, dečju muziku, pop muziku sa stilom i narodnu sa smislom.
Ne može i neće, jer i ovi iz kulturnog miljea toliko malo stvarnog obrazovanja imaju, da sigurno jure pomenute zvezde ne bi li se sopstvenoj deci još malo dodvorili i “nadoknadili” sve vreme koje nisu sa njima, a šta ima efikasnije od instant zabave? Pa, nek ide život.
Ne vaspitava Bogdan našu decu, koji više nema moje simpatije, još manje to čine pomenuti izvodjači. Do nas je… kao što za sve ćutimo, tako radimo i po pitanju ovog neukusa.
Mislimo, proći će.
Izvor: Roditeljstvo i odrastanje