Na ideju da napravi heklano igralište došla nakon iskustva sa malim posetiocima njene izložbe. Deca, neupućena u pravila ponašanja u umetničkim galerijama, pitala su da li smeju da se penju na njene skuplpture. Dok je nevozno posmatrala kako se veru, primetila je da tkanina, dok se ljulja i ravlači usled težine dečijih tela, dobija jedan sasvim novi život.
Tokom izrade igrališta, Tošiko je heklala 10 sati dnevno, često klečeći na kolenima. Nakon uspeha ovog pionirskog projekta, nastalo je još nekoliko sličnih heklanih prostora za dečiju igru širom Japana.
- Advertisement -
