Lekari bi samo u retkim slučajevima trebalo da prepisuju antiobiotike za kašalj, jer u većini slučajeva oni ne deluju na glavne simptome, upozoravaju iz Instituta i dodaju da se u većini slučajeva kašalj povuče sam od sebe u roku od dve do tri nedelje.
Cilj njihovih novih preporuka je da pomognu kod problema koji nastaju stvaranjem otpornosti na antibiotike zbog njihovog prečestog prepisivanja. Infekcije je sve teže lečiti zbog rezistencije te vrste lekova na superbakterije.
Medom i biljnim preparatima protiv simptoma kašlja
Topli napitak s medom, limunom i đumbirom dobro je poznat kućni lek za kašalj i nadraženo grlo. Britanski Institut raspolaže novim podacima po kojima upravo med, propolis, limun i slični biljni preparati ublažavaju simptome kašlja.
Med se koristi širom sveta kao narodni lek protiv kašlja. Sigurna je i delotvorna alternativa tradicionalnoj medicini. Deluje umirujuće na iritirano grlo, a važno je i njegovo antioksidativno delovanje. Med je dobar i protiv mikroba.
Ipak, ne preporučuje se deci mlađoj od godinu dana zbog mogućih alergijskih reakcija. Povremeno sadrži bakteriju koja kod beba može da izazove botulizam.
Ekspektoransi i antitusici
Britanski Institut za zdravstvo preporučuje i lekove protiv kašlja koji se prepisuju bez recepta, a sadrže ekstrakt korena pelargonije (Pelargonium sidoides) i guaifenesin.
Guaifenesin spada u grupu lekova koji se nazivaju ekspektoransi. Oni aktiviraju proizvodnju sluzi, razređuju je i čine kašalj produktivnijim, odnosno olakšavaju iskašljavanje viskozne sluzi.
Suvi, podražajni kašalj praćen bolom u grlu i povišenom temperaturom, obično je posledica prehlade ili virusne infekcije, pa je lečenje simptomatsko, a pacijentima se daju antitusici – lekovi za ublažavanje kašlja.
Antitusici smanjuju refleks kašlja tako što deluju lokalno ili centralno na centar za kašalj u mozgu. Primenjuju se kod suvog podražajnog kašlja.
Pacijentima se savetuje korišćenje pomenutih lekova dok se stanje ne poboljša, ali ako se to ne dogodi, preporučuje im se odlazak lekaru opšte prakse.
Izbeći otpornost na antibiotike
Iz Instituta ističu da je za pravilno lečenje kašlja najbitnije odrediti njegov uzrok, zbog čega je jako važna dobra anamneza.
“Otpornost na antibiotike postala je veliki problem i moramo da preduzmemo neke poteze da bismo smanjili prečestu upotrebu antibiotika”, smatra dr Suzan Hopkins, zamenica direktora Agencije za javno zdravlje.
“Nove preporuke, koje su izdali Institut i Agencija za javno zdravlje, lekare opšte prakse trebalo bi da podstaknu da smanje prepisivanje antibiotika i istovremeno ohrabre pacijente da slušaju njihove savete”, ističe dr Hopkins, dodavši da je kod bakterijskih infekcija disajnih puteva (bakterijskog rinosinusitisa, gnojne angine, bronhitisa i upale pluća), koje su obično praćene povišenom temperaturom i obilnim, gustim, žutozelenim iskašljajem, antibiotska terapija neophodna.
Izvor: B92
