Kako imam lajmsku bolest, većina stvari u mom životu bila je poprilično drugačija – što uključuje i trudnoću.
Pre nego što sam zatrudnela, istraživala sam mnogo o svojoj bolesti i trudnoći. Sećam se da sam guglala ‘lajmska bolest i dojenje’ i bukvalno prebledela dok sam čekala da se učitaju rezultati. Pitala sam se da li moja bolest može da se prenese na bebu putem mleka.
Nakon istraživanja, ostala sam samo sa još više pitanja u glavi. Zbog manjka informacija, mnogi lekari su odluku prepustili meni.
Mnogo sam se borila između želje da dojim svoje dete i želje da je zaštitim. Kada sam napokon donela odluku da ne dojim, osećala sam se tužno. To je nešto najlepše na svetu, jedan prirodni sistem ishrane i brige o bebi svojim sopstvenim telom.
To što nisam bila sposobna da pružim takvo iskustvo svom detetu bio je moj prvi poraz kao majke.
Kada mi je mleko nadolazilo, a ja nisam mogla da dojim, ubeđivala sam sebe kako bi mi ćerka sigurno bila srećnija sa drugačijm majkom (u isto vreme sam se borila i sa postporođajnom depresijom). Bila sam u strahu od komentara drugih majki ako saznaju da ne dojim. Da li će i one, baš kao i ja, misliti da sam loša mama?
Srećom, ovakva osećanja su bila sve lakša vremenom. Kako mi je ćerka rasla, shvatala sam važnu stvar – I dalje sam sposobna da bebi dam sve što joj je potrebno da se razvija, čak i ako je ne dojim.
I dalje sam mogla da se povežem sa njom, iako je hranim na flašicu. Iako sam mislila da ovaj vid hranjenja neće stvoriti posebne emocije, ipak jeste. Nisu se pojavile odmah, ali sam vremenom osetila povezanost. Flašica je dala priliku i tati da se jednako poveže sa bebom.
I dalje sam joj pružala sve što je potrebno da zdravo i pravilno raste. Iako znamo koliko je dojenje važno, i formula je uspela mom detetu da obezbedi sve potrebno da bude zdrava.
I dalje sam mogla da brinem o svojoj bebi, ali i da se odmorim. Kako smo koristili flašicu, imala sam jednako vremena i da se njoj posvetim, ali i da se odmorim emotivno i fizički.
I dalje sam mogla da budem sa prijateljima i porodicom. Kako su svi obožavali da je hrane, moji strahovi od osude drugih su potpuno nestali. Ovo nas je sve čak i ujedinilo.
Mi smo majke, i svoji smo najteži kritičari. Kad god sam imala momente sumnje zbog toga što je ne dojim, trudila sam se da slušam savete svoje majke, porodice i najbližih prijatelja. Oni koji su sa strane mnogo lakše sagledaju situaciju. Ohrabrivali su me kada mi je bilo potrebno.
Izvor: Yumama
