Neophodno je obratiti se lekaru ukoliko je dete dosta niže od svojih vršnjaka, naročito ako su mu roditelji visoki ili ako je dete raslo normalno pa naglo usporilo rast.
Deca niskog rasta u našoj zemlji s velikim zakašnjenjem stižu do endokrinologa, tek u pubertetu, kada medicina može da uradi mnogo manje nego kad je dete upućeno u predškolskom uzrastu.
Na ovaj zabrinjavajući podatak ukazuje Nacionalno udruženje osoba sa nedostatkom hormona rasta i niskim rastom „Horast” povodom obeležavanja Svetskog dana dece niskog rasta 20. septembra.
Nizak rast je najčešće posledica genetike, ali odluku o tome da li dete treba da se ispituje ne bi trebalo da donose roditelji, već pedijatri koji prate rast deteta. Nizak dečji rast nije samo estetski, već može ukazivati i na ozbiljniji zdravstveni problem, a rano otkrivanje poremećaja od izuzetnog je značaja, jer u velikoj meri poboljšava prognozu u pogledu mogućnosti dostizanja normalne telesne visine.
Najveći problem je mišljenje da su sva deca niskog rasta zdrava deca, što nije tačno, imajući u vidu da ta deca imaju predispozicije za niz drugih bolesti poput hipotireoidizma, glutenske enteropatije, hroničnih bubrežnih bolesti, urođenih srčanih anomalija i slično. Koji god da je uzrok, on mora biti otkriven do polaska u školu, jer svaka godina koja se izgubi, bez uspostavljanja dijagnoze i adekvatne terapije, znači gubitak centimetara u konačnoj visini.
Neophodno je obratiti se lekaru ukoliko je dete dosta niže od svojih vršnjaka, naročito ako su mu roditelji visoki ili ako je dete raslo normalno pa naglo usporilo rast.
U toku prve godine, dete bi u proseku trebalo da poraste oko 22 centimetra; u drugoj oko 12, u trećoj osam, potom oko četiri centimetra godišnje do puberteta. Merenje visine dece obavezno je na sistematskim pregledima, a po Zakonu o zdravstvenoj zaštiti u toku prve godine dete se na sistematskim pregledima meri sedam puta, u drugoj godini dva puta, a potom jednom godišnje do kraja redovnog školovanja.
Svest o važnosti praćenja rasta deteta nije dovoljno razvijena, pa se polovini dece sa ovim poremećajem dijagnostikuje onda kada je prekasno za terapiju koja je danas svima dostupna i besplatna. Veoma je važno započeti lečenje onda kada je poremećaj nastao, a obavezno pre puberteta, jer se 85 odsto telesne visine dostiže pre adolescencije.
U Srbiji trenutno oko 600 dece prima terapiju hormona rasta, ali je dece sa ovim nedostatkom i dece niskog rasta zbog drugih uzroka sigurno više. Zbog toga je veoma važno da roditelji redovno vode decu na sistematske preglede, kao i da sami prate da li se njihovo dete razvija na pravi način.
Roditelji mogu da uz pomoć besplatne aplikacije za mobilne telefone „Karta rasta” redovno proveravaju da li se njihovo dete nalazi u optimalnoj zoni rasta ili su u riziku zbog niskog rasta, te da se blagovremeno obrate svom pedijatru, sprečavajući time u značajnoj meri kasnije neželjene posledice.
Udruženje „Horast” je nacionalno udruženje osoba sa nedostatkom hormona rasta i niskim rastom, nastalo u aprilu 2014. godine. Misija udruženja je edukacija, motivacija i informisanje o pravilnom rastu i razvoju dece, pre svega kod roditelja, vaspitača i pedijatara. Cilj udruženja je pravovremeno otkrivanje niskog rasta kod dece u ranom dobu kako bi se ona na vreme dalje uputila kod endokrinologa.
Izvor: RTV
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ZDRAVLJE
Meksiko: Zabranjena prodaja zaslađenih napitaka i grickalica deci
Meksiče država Oaksaka zabranila je prodaju zaslađenih napitaka i visokokalorične hrane(grickalica) deci, kao meru u borbi protiv gojaznosti, prenosi Guardian. Ovim zakonom, kojim sleduju velike novčane kazne i moguće zatvaranje...
Sve više mališana na respiratorima zbog korona virusa
Korona u drugom naletu u Srbiji zaista napada sve mlađu i mlađu populaciju, a stigao je i do najmlađih! Čak troje mališana uzrasta od pet od 15 godina bilo je...
Dr Kon o obaveznim vakcinama protiv gripa za decu i o merama prevencije u školama
Dr Kon o bazenima: Čuo sam zamisao da se smanji broj ljudi na bazenima, ali ne znam kako bi se to sprovelo. Najteži su vikendi kada je najveća navala, pogotovo...
Dr Pelemiš otkrio da li bi deca trebalo da nose maske u vrtićima i da li su rukavice korisne
Infektolog prof. dr Mijomir Pelemiš govorio je na konferenciji za novinare da li bi deca u vrtićima trebalo da nose maske. – Moraju svi da ih nose. Nažalost, moraju i...
Nema komentara.