Novogodišnji praznici su vreme za slavlje, ali i za razmišljanje o prošlosti i budućnosti. Međutim, neki aspekti ovog praznika imaju i mračnu istoriju, koja se može vezati za ropstvo, ratove, nasilje i siromaštvo.

U Sjedinjenim Američkim Državama, na primer, 1. januar je bio poznat kao „Dan iznajmljivanja” ili „Dan slomljenih srca”, jer su robovlasnici tada odlučivali da li će iznajmiti ili prodati svoje robove drugim ljudima, često razdvajajući porodice.

U nekim zemljama, kao što su Kina, Iran i Avganistan, novogodišnji praznici se ne poklapaju sa gregorijanskim kalendarom, već sa lunarnim ili solarnim ciklusima, što znači da se oni mogu slaviti u različito doba godine, ponekad i u uslovima političke nestabilnosti ili sukoba.

Novogodišnji praznici, takođe, mogu biti povezani sa nekim običajima i verovanjima koji imaju mračno poreklo ili značenje.

U nekim delovima Evrope, na primer, postoji lik zvani Krampus, koji je zao pratilac Deda Mraza, i koji kažnjava i otima nevaljalu i neposlušnu decu. U Španiji, Portugaliji i Italiji postoji tradicija da se na novogodišnju noć bace stare stvari kroz prozor, kao simbol odbacivanja prošlosti i prihvatanja novog početka. Ova praksa, međutim, može biti opasna i štetna za ljude i životnu sredinu.

Da li je Nova godina i bukvalno najmračniji period u godini

Odgovor na ovo pitanje zavisi od toga gde živite i kako definišete najmračniji dan u godini.

Ako živite na severnoj hemisferi, zimska kratkodnevica, koja se obično dešava 21. ili 22. decembra, dan je sa najkraćom količinom dnevne svetlosti i najdužom noći u godini. Međutim, najraniji zalazak sunca i najnoviji izlazak sunca ne dešavaju se istog dana kada i kratkodnevica, već ranije u decembru, odnosno kasnije u januaru.

Dakle, u zavisnosti od toga da li ćete izmeriti tamu dužinom dana, vremenom zalaska sunca ili vremenom izlaska sunca, možete dobiti različite odgovore.

Ako živite na južnoj hemisferi, situacija je obrnuta. Letnja dugodnevica, koja se obično dešava 21. ili 22. decembra, dan je sa najdužom količinom dnevne svetlosti i najkraćom noći u godini. Poslednji zalazak sunca i najraniji izlazak sunca, takođe, ne poklapaju se sa solsticijima, već kasnije u decembru i ranije u januaru. Dakle, opet, najmračniji dan u godini može da varira u zavisnosti od toga kako ga izmerite.

Nova godina, koja je 1. januara, nije najmračniji dan u godini ni za jednu hemisferu, osim ako se desi da živite blizu polova, gde sunce ne izlazi ili zalazi nekoliko meseci. Za većinu lokacija, Nova godina je nešto svetlija od zimske kratkodnevnice, jer dani počinju da se produžavaju nakon kratkodnevice.

Mit o samoubistvima

Postoji i uobičajeno verovanje da se broj samoubistava povećava tokom zimskih praznika, posebno za novogodišnju noć, kada se ljudi mogu osećati depresivno, razočarano ili beznačajno.

Ovo verovanje, međutim, nije potkrepljeno statističkim podacima, već je zapravo mit koji se često ponavlja u medijima i javnosti.

Prema podacima Centra za kontrolu i prevenciju bolesti u SAD, broj samoubistava je zapravo niži u decembru nego u ostalim mesecima godine, a to važi za sve demografske grupe. Slično tome, u Engleskoj je utvrđeno da je novogodišnji dan povezan sa 40 odsto većim rizikom od samoubistava u odnosu na ostatak godine, ali da je to i dalje niže od prosečnog dnevnog broja samoubistava.

Ovi podaci sugerišu da zimski praznici nemaju značajan uticaj na samoubistvo, a možda čak i imaju zaštitnu ulogu, jer podstiču ljude da budu u kontaktu sa svojim bližnjima i da traže podršku.

Izvor: magazin.politika.rs