Udžbenici, bar ne svi, neće morati da se štampaju, jer će moći da budu digitalni, jedna je od ključnih novina Nacrta zakona o udžbenicima.
Kako pišu Novosti, javna rasprava o ovom dokumentu počeće krajem ove nedelje, kada će svi zainteresovani moći da daju svoje primedbe. Da bi školske knjige mogle da budu samo u digitalnoj formi, u zakon je uvedena odredba da je udžbenik “osnovno didaktičko sredstvo u bilo kom obliku ili mediju”.
Kada digitalni udžbenik bude predviđen zakonom, biće usvojeni standardi za njegovu izradu, kao i novi plan udžbenika. U Ministarstvu prosvete su naveli da će “ovo rešenje omogućiti jeftinije, pravednije i dostupnije obrazovanje”.
Osnova za učenje i dalje će, u najveće broju slučajeva, ostati papirni udžbenički kompleti, prenose “Novosti”.
Budući zakon vratiće “u igru” male izdavače, jer se ukida kvota po kojoj su za neki udžbenik, da bi bio u upotrebi, morali da se izjasne nastavnici najmanje pet odsto đačke populacije. Ova odredba u prethodnom zakonu uvedena je jer je postojalo gotovo 80 licenciranih izdavača udžbenika na tržištu.
Kada je uvedeno da je minimalna kvota da se neka knjiga nađe u učionici, da iz nje uči najmanje pet odsto učenika, mnogi su nestali sa tržišta. Opstali su samo najveći izdavači.
Izmenjen je i način za podnošenja rukopisa i odobravanje udžbenika, tako da rokovi za ovaj posao budu kraći, a procedura jednostavnija. Biće ukinute i liste pregledača udžbenika, koje je do sada potpisivao ministar, a novi propis definiše kriterijume ko može da bude pregledač.
Jedna od novina biće i Centar za niskotiražne udžbenike, koji bi trebalo da reši problem materijala na jezicima nacionalnih manjina, ali i udžbenika prilagođenih slabovidoj deci, kao i literaturu za srednje stručne škole koju izdavači, zbog malog broja primeraka, ne žele da štampaju. Zbog toga se pojedini predmeti i dalje uče iz knjiga objavljenih u SFRJ.
Takođe, škole će moći da nabavljaju udžbenike posredstvom učeničkih zadruga. U Ministarstvo prosvete objašnjavaju da je to mera koja bi trebalo da ukine sivo tržište, posrednike i smanji krajnju cenu koju plaćaju đaci i njihovi roditelji. Provizije koje uzimaju posrednici mogle bi da budu podeljene napola.
Izvor: 021/Novosti
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: OBRAZOVANJE
Kineski jezik novi predmet u srpskim školama od 1. septembra?
Predsednik NPS Radivoje Stojković rekao je za taj list da ne vidi ni jedan razlog da predlog ne bude usvojen, jer su plan i program, prema kojima bi se kineski...
Daj ovamo jednu peticu: Šta se desi kad škole poklanjaju ocene
ISTRAŽILA VIOLET GOARAN Mond Diplomatik - „Ovo je ‘dva u jedan’ škola”, objašnjava Elza Hejer. Ova profesorka francuskog jezika u gimnaziji „Drotning Blanka” morala je da nauči kako da „optimizuje” svoje...
Kada profesorka koja radi trideset godina u prosveti kaže: „Ne znam da li smeš da mu daš jedinicu“
Piše: Stanka el Rabadi Nedavno sam u zbornici svoje škole prisustvovala ovakvom razgovoru: kolega, koji je inače vrlo odgovoran i radan, odličan poznavalac struke, pitao je da li učenik na...
Kompromitovanje školstva: Traži se od mene da zaključujem dvojke učenicima koji ne znaju ni da beknu
Sedim u svojoj učionici i razmišljam o posledicama inflacije ocena. U školi u kojoj radim administracija insistira na tome da se nijednom detetu ne zaključuje ocena manja od dvojke… …čak...
Nema komentara.