Udžbenici, bar ne svi, neće morati da se štampaju, jer će moći da budu digitalni, jedna je od ključnih novina Nacrta zakona o udžbenicima.
Kako pišu Novosti, javna rasprava o ovom dokumentu počeće krajem ove nedelje, kada će svi zainteresovani moći da daju svoje primedbe. Da bi školske knjige mogle da budu samo u digitalnoj formi, u zakon je uvedena odredba da je udžbenik “osnovno didaktičko sredstvo u bilo kom obliku ili mediju”.
Kada digitalni udžbenik bude predviđen zakonom, biće usvojeni standardi za njegovu izradu, kao i novi plan udžbenika. U Ministarstvu prosvete su naveli da će “ovo rešenje omogućiti jeftinije, pravednije i dostupnije obrazovanje”.
Osnova za učenje i dalje će, u najveće broju slučajeva, ostati papirni udžbenički kompleti, prenose “Novosti”.
Budući zakon vratiće “u igru” male izdavače, jer se ukida kvota po kojoj su za neki udžbenik, da bi bio u upotrebi, morali da se izjasne nastavnici najmanje pet odsto đačke populacije. Ova odredba u prethodnom zakonu uvedena je jer je postojalo gotovo 80 licenciranih izdavača udžbenika na tržištu.
Kada je uvedeno da je minimalna kvota da se neka knjiga nađe u učionici, da iz nje uči najmanje pet odsto učenika, mnogi su nestali sa tržišta. Opstali su samo najveći izdavači.
Izmenjen je i način za podnošenja rukopisa i odobravanje udžbenika, tako da rokovi za ovaj posao budu kraći, a procedura jednostavnija. Biće ukinute i liste pregledača udžbenika, koje je do sada potpisivao ministar, a novi propis definiše kriterijume ko može da bude pregledač.
Jedna od novina biće i Centar za niskotiražne udžbenike, koji bi trebalo da reši problem materijala na jezicima nacionalnih manjina, ali i udžbenika prilagođenih slabovidoj deci, kao i literaturu za srednje stručne škole koju izdavači, zbog malog broja primeraka, ne žele da štampaju. Zbog toga se pojedini predmeti i dalje uče iz knjiga objavljenih u SFRJ.
Takođe, škole će moći da nabavljaju udžbenike posredstvom učeničkih zadruga. U Ministarstvo prosvete objašnjavaju da je to mera koja bi trebalo da ukine sivo tržište, posrednike i smanji krajnju cenu koju plaćaju đaci i njihovi roditelji. Provizije koje uzimaju posrednici mogle bi da budu podeljene napola.
Izvor: 021/Novosti
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: OBRAZOVANJE
Uspeh na kraju školske godine ne nagrađujte, nego slavite
Približava se kraj školske godine, ispravljaju se ocene, deca su pod pritiskom, a s njima i mnogi roditelji. Ne bi li svoju decu dodatno motivisali, roditelji neretko obećavaju (ozbiljne) nagrade...
Duško Radović: Detinjstvo se može lako unakaziti pogrešnom vizijom sreće
"Ako hoćemo zdravu, vedru, pametnu i slobodnu decu, moramo ih oslobađati straha. A svako detinjstvo lako se može unakaziti raznim strahovima: da je sve važno i presudno, da nisi dobar,...
Intervju, Mladen Šarčević: Rampa za prepisivanje na maturi
Autor: Dragana Jokić-Stamenković U skorijoj istoriji nije bilo ministarstva koje je usvojilo devet zakona u jednoj školskoj godini i pokrenulo reforme za izmenu obrazovanja, od vrtića do fakulteta, kao što je...
“Ne bi trebalo da ideš u gimnaziju, pošto ti roditelji nisu završili fakultet”
Piše: Ana Mitić Odluka koju srednju školu ili fakultet upisati jedna je od onih koje mogu da odrede da li će neko naredne četiri decenije svakoga jutra ustajati na „levu...
Nema komentara.