Kada je reč o komunikaciji, posebno u kontekst priče o mentalnom zdravlju, danas se susrećemo sa dve krajnosti, ili ćutimo ili smo agresivni u komunikaciji i izgovaramo stvari koje ne bi smeli da kažemo.
“Ti ekstremi obilježavaju ovaj socijalni interaktivni dio kojem pripadamo i mi kao pojedinac u društvu i društvo sa nama. Dakle, način komunikacije se uči, to je izuzetno ozbiljna nauka, ozbiljna tehnologija, ozbiljni alati, da kažem to šta mislim, da ne izazovem tenziju, da ti ne bude želja da te povrijedim, nego nešto što želim da promijenim”, objašnjava Prof. Dr Jasna Bajraktarević emsiji Oslobođena Powered by DM.
Ona dalje ističe da je konflikt ono što je dobro i potrebno ljudima, ali je problem način vođena konflikta. Ljudi iz konflikta treba da izađu osvešćeni šta radimo kako ne treba i da li povređujemo onu drugu osobu. Sa druge strane ako komunicirate sa osobom koja nema dobre namere, empatiju i želi da vas povredi, onda treba u startu da budete svesni da razgovor neće ići u smeru u kom treba da ide i da nećete dobiti ono što želite.
“Prvo treba da krenemo i da vidimo s kim pričamo, sa kim se svađamo, zašto se svađamo i zašto pokušavamo da riješimo zadatak načinom koji nam već godinama pokazuje da ne dobijamo ispravan rezultat. A uvek ponavljamo isti način. Zato su ljudi koji se naljute na pravu osobu, u pravo vrijeme, pravim intenzitetom – kraljevi. Jer mi to moramo da učimo. Ono što bih rekla za društvo kojem pripadamo, koliko god se mi otvaramo sa jedne strane, sa druge strane još uvijek postoji taj dio – više uživam da misliš da mi je dobro, da sam jaka, da sam hrabra i da mogu sve da izguram, nego da dođem i da se rasplačem i izbacim sve iz sebe”, objašnjava stručnjak.
Ovaj problem zadržavanja negativnih emocija i događaja za sebe i pretvaranje uslovljen je željom ljudi da sebe predstavljaju u najboljem svetlu. Naročito na društvenim mrežama gde ljudi uglavnom teže da budu viđeni kao uspešni, moćni, doterani.
“I filteri nam tome služe. Da kad god nas neko vidi osjeti da je nama wow u životu. To nije život i nama je ta želja predstavljanja sebe teška. To nas umara. Održavanje tog balona od ega, održavanje tog balona o toj slici ‘Jao blago njoj ili blago njemu’ puno košta. Košta nas živaca, ulazimo u anksioznost. Perfekcionizam je neuroticizam. Znači, želeći da sve bude savršeno, mi zapravo upadamo u to ogromno trošenje energije što nas često vodi i odvede u neku vrstu poremećaja ponašanja, neretko i ličnosti”, ukazuje doktorka.
„Poređenje na društvenim mrežama odvelo je više ljudi u depresiju nego svi ratovi ovoga svijeta. Ne možete vi da se osjećate dobro kad vidite da je neko 20 godina mlađi ostvario sve što vi niste ni na pragu. Da vozi auto koji vi ne možete ni da sanjate. A vi ste nešto uradili u svom životu. Kada upadnete u tu priču ne osjećate se dobro.“
To je ono o čemu je važno da govorimo. Svi imamo probleme, najčešće vrlo slične. Problemu se mnogo lakše rešavaju kada pričamo, a ne osuđujemo jedni druge.
