Piše: Mina Milenković
Mnogi me često pitaju kako sam tako opuštena sa detetom? Kako se nikada ne iznerviram, ne povisim ton, ne daj bože ne udarim je, kako sve lako i brzo obavljamo, kako sve postižem, kako toliko putujemo i ostalo. Valjda zato, što sam prvo ja kao ličnost opuštena, pa onda sam takva i sa detetom.
U trudnoći sam krenula da čitam brojne tekstove, blogove, savete, pregledala polovinu neta a onda sam preko noći shvatila da je najsigurnije, najbolje i najlepše pratiti svoj osećaj, tj majčinski instikt. Topla preporuka. Onda je sve lakše i pojednostavljenije.
Sleteli smo na svet tog sunčanog dana u martu, sa 40 i nešto drugih beba u porodilištu. Kada sam primila u zagrljaj to ljupko biće sa skoro 4 kilograma znala sam da tada kreće NOVI zivot, dosta lepši i uzbudljiviji od prethodnog. Novo veliko putovanje! Sve mi je bilo novo, nepoznato, dosta stvari za naučiti, iskusiti, ali sam se strogo držala svog osećaja.
Ja sam od onih mama kojima su i dalje najlepši domaća torta i rođendan kod kuće u dvorištu, koje ne zalaze često u igraonice nego u šume. Ona mama koja nije kupila detetu nijednu stvar u Ušću il Delti, ona mama koja nema pojma čemu služi pola naprava za decu, ona mama koja se ne stresira pri svakom padu, ona mama koju baš briga što dete još nije skinulo pelene i šta će reći okolina, ona mama koja, kad dete boli stomak, ne zove dadilju, ona mama kojoj nije teško da 156 puta ponovi rečenicu „stavi ruku na usta kad kašljes“, mama koja nije učila dete da svaka mačka ogrebe i svaki pas ujede, mama koja detetu dopušta da ide boso, da pipa insekte, da bude na suncu, vetru, da kisne, da se isprlja, umokri, padne, otplače. Da putuje, i menja klime i gradove. Da upoznaje razne kulture i akcente od malih nogu. Mama koja jedva ne čeka da uvali dete rodbini ili prijateljima da bi izašla u grad. Mama koja voli što njeno dete ne spava preko dana. Mama kojoj brendirane stvari i marke ne znače ništa.
Svako ima svoj stil života pa samim tim i stil odgajanja deteta i u to se ne treba mešati. Ali svoj osećaj nikada ne napuštajte. Deca vole decu, opuštene ljude i život. A život će znati šta je ako ih pustite da se zadišu, da osete krv u venama, srce u plućima, da osete da nije sve u igraonicama i lego kockicama. Život je divan i težak. Neka to osete.
Možda ćete ćesto biti usamljena mama na igralištima ako pustite dete boso dok vas streljaju pogledom pitajući se da li ste normalni. Možda vas neće razumeti, shvatiti u nekim stvarima ali i to je ok, svako ima pravo na komentar i stav. ŽIVITE ŽIVOT, jer život su deca.
Izvor: Najbolja mama na svetu
