Ako birate bitke koje bijete, pa one nevažne preskočite, ostaće vam daleko više živaca i energije za one stvarno bitne.
Kao i većina roditelja, imala sam u svojoj glavi ideju o tome kako ću vaspitavati decu još i pre nego što sam na ultrazvuku ugledala onu tačkicu. Znala sam sve što neću i što hoću. Ono što tada nisam znala, jeste da pojma nemam.
U teoriji, sve je jednostavno. U praksi, ništa nije. Moja deca neće nikad ovo ili ono, ješće samo zdravu hranu, naučiću ih da više vole slagalice i knjige nego crtane filmove, znaće da persiraju starijima sa tri godine, a sa četiri će gledati na sat, vezivati pertle, voziti rolere, bicikl i napolju ćemo provoditi najmanje tri sata svakog dana.
Nešto od toga svega se ostvarilo, nešto nije. Dobro, većina nije, ali ne zato što je to bilo nemoguće, već zato što sam otkrila jednu veliku tajnu uspešnog roditeljstva. To je nešto što je meni i mojoj deci život učinilo lepšim i jednostavnijim, a da pri tome baš ništa nismo izgubili.
Takođe, to je jedan trik koji sam rešila da primenjujem i u odnosima sa odraslim osobama. Vrlo je jednostavno i efektno, a štedi tonu živaca i vama i ljudima oko vas.
Znam da sada već zvučim kao reklama za TopŠop, ali evo, dolazimo do suštine. A suština je, ukratko – Birajte svoje bitke. Ne zvuči kao neka mudrost. Možda zato što i nije, samo što o tome ne mislimo, pa često zaboravljamo koliko je zapravo važno birati bitke u životu, posebno kada su deca u pitanju.
To sam shvatila kada je pre tri godine moja tada trogodišnja ćerka rešila da u junu, na 27 stepeni, napolje izađe sa vunenom kapom na glavi.
“Anja, napolju je 27 stepeni. Vruće je i kapa ti ne treba. Idi vrati je u fioku.”
“Ali ja želiiiiiim…”
I sad zamislite ovaj dijalog ponovljen jedno 20 puta. Uspela sam posle mnogo potrošene energije da je uverim da joj kapa ne treba i izašle smo napolje. Ona tužna i obešenog nosa, a ja istrošenih živaca i bez energije za neku igru i smislen razgovor do igrališta. Ali važno je da je kapa ostala u fioci.
Je l’ da?
Pa, ne.
To sam shvatila na putu ka parkiću, ali je bilo već kasno. Šta sam sve uradila pogrešno? Pokazala sam joj da ne verujem da ona sama može da proceni svoje potrebe, ni one osnovne (da li joj je nešto ugodno ili nije); uverila sam je da nema pravo da odlučuje o sebi; potrošila sam brdo energije i živaca; obe smo izašle nezadovoljne iz stana.
Birajte svoje bitke sa decom. Pre nego što kažete “Ne”, zaustavite se na sekund i razmislite – mora li da bude Ne i zbog čega. Ako mora, objasnite i toga se držite. Ako ne mora, onda tu bitku predajte.
Šta bi se desilo da je izašla sa kapom? Možda bi je nosila sve vreme i bilo bi joj vruće. Možda bi mi je posle 20 metara dala i rekla da je ne želi više. Možda joj baš uopšte ne bi smetala. Šta god od ovoga da bi se desilo, bolje je od onoga što sam ja uradila.
Sada zaista biram bitke. Pre nekoliko dana bili smo kod bake i deke u poseti. Anja se setila da je zaboravila ranac u automobilu i tražila da izađe po ranac. A napolju – potop. Stala sam onaj sekund i razmislila – imam li pravi razlog da joj branim? Sa kišobranom, polako, ništa se neće desiti. I bez kišobrana, pa neka malo i pokisne. Naravno, svi su od reda na mene skočili – nemoj da je pustiš, vidiš kako pada? Pa dobro, i? Kako i? Pa pokisnuće? Do kola ima 10 metara, neka malo pokisne, vi niste nikad pokisli?
Tišina.
Otišla je po ranac, vratila se sa par krupnih kapi na majici i to je sve.
Želiš da nosiš trotinet iako idemo sve vreme uzbrdo? Nema problema, ali znaj da će ti biti teško, ti odluči.
Želiš da poneseš omiljenu novu igračku u vrtić? Može, ali ako je izgubiš ili se pokvari, treba da znaš da nećemo kupovati novu. Ti odluči.
Želiš rukavice na 30 stepeni? Pa izvoli, što bi to, pobogu, MENI smetalo?
Naravno, ima stvari za koje ćete reći ne, onih bitki koje morate da bijete. Neće dobiti 100 grama čokolade i neograničene crtane filmove. Neće u novim cipelama ići u parkić kad znam da je tamo blatnjavo. Neće moći da jede ispred televizora jer se jede za stolom, s dobrim razlogom.
Ako birate bitke koje bijete, pa one nevažne preskočite, ostaće vam daleko više živaca i energije za one stvarno bitne.
Ono što još nisam uspela da dokučim jeste kako birati bitke koje bijete onda kada ih ima dvoje, pa ih oni biju između sebe, a od vas traže da budete sudija. Ako neko slučajno ima taj recept, molim da mi javi.
Izvor: Zelena učionica
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Mama i tata, ja nisam kriva što je vama loše!
„Mama i tata, ja nisam kriva za to što je vama tako… Nisam kriva što vi tako živite… tako jedno s drugim komunicirate… Nisam kriva što nemate hrabrosti i odlučnosti...
Nama niko nije govorio ”Volim te”
Piše: Angelina Radulović Nama niko nije govorio ”Volim te”. Nisi mogao isterati lako tu rečenicu iz naših naoko težački grubih roditelja. Njihove su reči bile skupe. Pohvale još skuplje....
“Jesu li vam rekli da su me tukli da crtam jer mama radi u … i čuva mi radno mesto?!”
Inspirisana provalom malograđanštine i arogancije, ilustrovaću naše duboke probleme jednim iskustvom. Dovoljno je staro, pre više od 6-7 godina, pa mogu o tome u kružoku javnosti. Imadoh učenika, visok lep...
Pitanja koje možete postaviti sebi i svojoj deci, ukoliko vas ovih dana preplavljuje strah
Prvo, razumljivo je što ste uplašeni. Ovaj strašni događaj poljuljao je naša uverenja o sigurnosti i o ljudskoj prirodi. Deluje kao da više ništa nije isto. Međutim, normalno je i da želite...
Nema komentara.