U Sloveniji deca polaze u prvi razred sa 6. godina. U većim selima (2.000-3.000 stanovnika) skoro svake godine u prvi razred bude upisano oko 60 prvaka. Napomenuću da svako malo veće selo ima svoju osnovnu školu iako je često udaljenost između susednih škola samo 1-2 km. Bez suvišnih komentara, zaključaka i poređenja sa osnovnim školama u Srbiji, evo za primer kako izgleda i funkcioniše jedna državna osnovna škola u Sloveniji u selu koje broji oko 2.800 stanovnika.
– U školu se ide samo prepodne. Nastava počinje u 08:20h.
– Ispred škole je veliki obeležen parking (za roditelje), sa znakom “Zadržavanje do 10 minuta” koji se poštuje. Za osoblje škole predviđen je parking iza škole.
– Stajalište za autobus je takođe ispred glavnog ulaza u školu.
– Iz svih pravaca odakle deca dolaze u školu je prohodan trotoar i obeležena biciklistička staza. Ispred škole je i veliki ograđen prostor za ostavljanje bicikla, rolera, trotineta.
– Učionice za prvake su u prizemlju, a viši razredi su na spratu.
-Škola ima dva sprata i savremen lift.
– Učenici svih razreda se po dolasku u školu preobuvaju u baletanke ili papuče. Patike nisu dozvoljene.
– Đaci ne moraju da nose knjige. Udžbenike mogu ostaviti u školi kao i opremu za fizičko, pribor za likovno…
– Izdavači udžbenika i ostalog nastavnog materijala su u obavezi da imaju iste u elektronskom izdanju. Nastavnici preko kompjutera povezanog sa interaktivnom tablom kao monitorom pristupaju putem interneta e-udžbenicima tako da svi đaci prate sadržaj iz knjige na tabli.
– Petkom se učenicima retko daju domaći zadaci.
– U školi, i okolini škole, nema nikakvih marketa, automata sa sokovima i grickalicama niti kioska sa brzom hranom.
– Svi obroci i užine se spremaju u školi, služe se u školskoj kantini ili u učionici i pripremaju se od visoko kvalitetne i proverene hrane lokalnih (domaćih) proizvođača.
– Škola ima svoj med. U krugu škole je školski pčelinjak.
– Cena ručka je 2,15 eur, a užine 0,8 eur. Na kraju meseca roditelj dobija račun – uplatnicu za troškove prehrane deteta. Naplaćuju se samo oni obroci koje je dete koristilo.
– Učenici imaju obavezan periodičan pregled zuba kod školskog zubara i preventivno im se zalivaju fisure kao dodatna zaštita od karijesa. Ordinacija se nalazi u školi i odlasci kod zubara su u vreme nastave.
– Škola u svom programu kroz časove fizičkog, dane sporta ili slične aktivnosti podstiče đake da nauče ili usavrše plivanje, skijanje, klizanje, biciklizam, planinarenje.
– Velike fiskulturne sale su potpuno opremljene. Poslepodne, tokom produženog boravka dece, u fiskulturnoj sali se održavaju treninzi košarke, plesa, karatea, hip-hopa…
– Toaleti za dečake, devojčice i decu sa invaliditetom, su izuzetno uredni.
– Korpe za smeće unutar škole i na dvorištu su predviđene i obeležene za određen otpad: papir, ambalažu, staklo…Stara obuća i odeća se odlaže u veće posebne kontejnere na kojima piše “Tekstilko”.
– Sva obaveštenja o radu škole, od značaja za učenike i roditelje, se nalaze na internet stranici škole koja se besprekorno ažurira.
– Svaki roditelj, majka i otac pojedinačno, po upisu deteta u školu dobijaju svoje korisničko ime i šifru kojom se na internet stranici škole (e-asistent) uloguju kako bi videli sve o svom detetu: ocene, izostanke, primedbe, pohvale, raspored časova, izmene u nastavi, obaveštenja o takmičenjima, izletima…
– O svakoj oceni i izostanku deteta se dodatno oba roditelja obaveštavaju putem sms-a.
– Preko internet stranice škole (e-asistenta) roditelj može komunicirati sa bilo kojim od nastavnika, učiteljicom, direktorom i postaviti im pitanje, opravdati detetov izostanak i slično.
– Za izostanak deteta iz škole do 5 radnih dana dovoljno je opravdanje koje napiše roditelj.
– Školsko dvorište ima travnatu površinu, trim stazu, teren za basket i mali fudbal, igralište za najmlađe, klupe, česmu…
Kada sam najavila da ću napisati kratak tekst o školi osoblje je bilo zatečeno i odreagovalo je sa stavom: “ Ali mi smo obična škola, nismo ni po čemu interesantni za novine.” Nisam se upustila u objašnjavanje po čemu je ovakva škola posebna, ali sam poželela da u školu poput ove jednog dana idu i naša deca iz sela poput ovog, deca u Žitištu, Gajdobri, Neresnici, Vranovu, Ljigu, Prilužju, Novim Karlovcima…I da to ne bude nikakva senzacija već sasvim normalna i obična stvar.
Poštovana Tamara,
najveći deo ovoga što ste napisali kako bi opisali školu imala je jpš 1987. godine Vukova Spomen škola u Tršiću, selu nadomak Loznice (6 km od centra – sve što ste opisali da se nalazi oko škole, prezuvanje, isl arhitektura zgrade je takva da je to jednospratna građevina a učionice su povezane unutrašnjim i spoljašnjim natkrivenim hodnicima). U mojoj školi u Prijepolju (jugozapad Srbije) imali smo zubarsku ambulantu i bez preterivanja, najboljeg stomatologa! Sva deca su sama odlazila dr Ivanu a hrana je Ogledna dobra (vrtovi, povrtnjaci, košnice isl) imale su osnovne i srednje škole u Srbiji još u periodu između dva sv. rata (odličan primer je Gimnazija u Jagodini). Većina škola su objavljivale svoje novine, godišnjake isl. Osnovna škola „Vladimir Perić Valter“ u Prijepolju je izrodila odličan odbojkaški klub, a u školu je bilo: folklor, odbojkaška sekcija, škola plesa, hor, sekcije za sve predmete… tada nije bilo interneta i opravdavanja sms-om ali —- preko 15 Prijepoljaca danas igra odbojku u prvoligaškim klubovima u Evropi. No, Slovenija je imala veći standard u ondašnjoj SFRJ (zapitajmo se kako i zašto), nije pretprela ekonomske sankcije, devastiranje industrije, bombardovanje, prijem milona izbeglica i raseljenih lica, niko im nije oteo ni stopu voljene zemlje!!! Nego, lepi moji, svi koji ste se lepo udomili na nekom i nekakvom Zapadu, pre nego opet napišete neka poređenja sa Srbijom – odgovorite i na pitanja ovog tipa: Kada je ta škola izgrađena? Kolika je plata učiteljice? Kolika je plata spremačice? da li je taj grad zasipan uranijumom? Da li te učiteljeministar prosvete naziva lažovima, balastom za društvo i glavnim smetnjama za napredak nacije – a oni koji u Srbiji danas obrazuju nove generacije treba da budu motivisani Vašim tekstom?!? Ne krivim ja ni Vas ni mnogo drugih koji preko noći postaste Evropljani, jer i dalje iskreno verujem da ovakvim postovima želite samo dobro, ali razmislite dvaput – koliko još ovakvih tekstova mi svakodnevno čitamo? A decu vodimo na lečenja da ublažimo posledice tih njihovih bombi pristiglih iz zemalja odakle nam šaljete lepe razglednice…
Odličan tekst. Podstiče na razmišljanje. Navikli smo se na nenormalne stvari i ne preduzimamo ništa. Ovakvim tekstovima treba nas podsećati i podsticati da budemo bolji. Zahvaljujem se Tamari na tome. Pozdrav.
Sloveniji kapa dole za puno stvari kako funkcionišu. Na stranu politika, nju ne treba mešati sa narodom i kulturom življenja. Ovakva škola trebalo bi da je normalna i u Srbiji. Ali nije, i sami smo krivi za to.