U cilju sprečavanja lažnih vesti, smirivanje panike i sprečavanja diskriminacije povodom pojave jednog registrovanog slučaja korona virusa u naseljenom mestu Glogonj, kao odgovoran građanin koji se profesionalno bavi pedagoškim radom, ali i kao odbornik u Skupštini grada Pančeva i član Saveta MZ Glogonj, a ujedno i lice koje je prema rešenju Sanitarne inspekcije Pančeva stavljeno pod zdravstveni nadzor osećam potrebu da se obratim javnosti.
U moru netačnih (čitaj lažnih) informacija, prirodno je očekivati strah kod ljudi, ali postoje i načini da se informišete i proverite informacije.
Glogonj, nikako nije selendra u koju doktor dolazi dva puta nedeljno, sa šakom punom uputa, niti je selo u kojem živi korona virus, te su svi meštani zaraženi – kao što nisu ni svi Beograđani, Novosađani, Subotičani, Pančevci, Njujorčani, Italijani, Kinezi…
Moj prijatelj iz Glogonja jeste zaražen. I da li ga označiti krstom, izbrisati ga iz imenika, staviti na crnu listu? Svakako ne..
Da li se ponašati odgovorno, u skladu sa preporukama stručnjaka? Da.
To sam i učinio kada sam mu posle pregleda lekara, dok još nije ustanovljeno prisustvo virusa korona, odneo lekove jer mu je preporučena kućna izolacija narednih pet dana kako bi mu se pratilo zdravstveno stanje. Izašao je na prag kuće, sa maskom na licu. Bez uobičajenog pozdravljanja rukovanjem, dao sam mu kesu sa lekovima i pitao za zdravstveno stanje.
Pozvali su ga ipak na testiranje. Neizvesnost čitavog dana. Zdravstveno stanje mu je bolje. Smirio se suvi kašalj. Drago mi je što sam prijatelju odneo lekove.
Rezultati su stigli kasno noću.
Sledećeg dana, izjutra mi javio da su rezultati pozitivni i da je smešten na infektivnoj klinici u Beogradu. Takođe, da je preventivno, zbog toga što radim u školi, i mene dodao na spisak ljudi sa kojima je bio u kontaktu i koji će biti stavljeni pod zdravstveni nadzor. Ne seća se da li smo se rukovali. Rekoh mu, nismo, ali je bolje da i ja ne idem na posao, zbog prirode posla kojim se bavim.
U selu se pojavila Sanitarna inspekcija. Ljudi sa zaštitnim odelima. Deca bi rekla svemirci. Dele nam rešenja o stavljanju pod zdravstveni nadzor. Komšije bi rekli, proširila se zaraza. Zdravstveni nadzor označava zdravstvene preglede i epidemiološko ispitivanje lica koja su bila u kontaktu sa obolelom osobom. Nismo još uvek obeleli. Porodica i bliski prijatelji nemaju nikakve simptome virusa i za sada se dobro osećaju.
Pre nego što je i meni saopšteno da ću biti pod zdravstvenim nadzorom, ne znam kako, ali mnogi meštani dobijaju lažnu vest da osim mog prijatelja i ja imam virus korona i s obzirom da radim u školi nikako ne treba decu pustiti u školu. U selu nastaje haos.
Ujutru me već svi zovu da pitaju kako sam iako nisam bolestan. Objašnjavanje o celoj situaciji traje satima, jer telefon neprestano zvoni.
Stiže mi rešenje o zdravstvenom nadzoru i saopštavam direktoru da neću dolaziti na posao narednih 14 dana. Ne brinem se ja za matematiku rekoh, ali mu saopštavam da sam zabrinut za broj dece koji će doći u školu. U strahu su velike oči.
Lažnih vesti na društvenim mrežama sve više. Kako bih ohrabrio đake i roditelje, šaljem im tačne informacije putem društvenih mreža. Danas je brojno stanje redovno. Uspeo sam.
Međutim, lančana reakcija se nastavlja.
Zbog panike, neznanja ili nečeg trećeg dešava se da su mnogi meštani Glogonja diskrimisani, obeleženi Korona virusom. Nastavnici neće da drže nastavu ako je u učionici učenik iz Glogonja, posebno koji je prethodnom periodu bio u kontaktu sa mnom, iako je to bilo pre dve nedelje. Kolegama koji rade sa mnom ali i u drugim školama, preporučuje se da ne dolaze na posao. Neki zaposleni koji su iz Glogonja, vraćeni su sa posla.
Mislim da je ipak zbog nečeg trećeg. Bojim se da smo izgubili razum.
Razumem da je strah prisutan, ali to ne opravdava neodgovorno ponašanje. Ne opravdava diskriminaciju. Ne opravdava da nas vređaju!
Radujem se povratku prijatelja iz bolnice.
Oliver Petković, Profesror matematike i računarstva iz sela Glogonj.
Izvor: 013info.rs
