Pomeranje sata i zdravstvene posledice
Pomeranje sata unazad tradicija je koja traje decenijama, ali i dalje mnogima zadaje glavobolju. Nekada je ova praksa služila kao način da se tokom zimskih meseci smanji potrošnja energije, dok danas mnogi smatraju da ona donosi više štete nego koristi.
Nauka podiže crveno upozorenje: Više od puke smetnje
Ono što se nekada smatralo manjom neprijatnošću sada se prepoznaje kao značajan rizik po javno zdravlje. Promena sata dva puta godišnje remeti naš unutrašnji biološki sat, poznat kao cirkadijalni ritam, koji kontroliše ključne telesne funkcije – od ciklusa spavanja i buđenja, preko lučenja i metabolizma hormona, do krvnog pritiska i otkucaja srca, piše 24sata.hr.
Nedavna studija naučnika sa prestižnog američkog univerziteta Stanford pružila je do sada najubedljivije dokaze o dugoročnoj štetnosti ove prakse. Upoređujući tri scenarija – trenutni sistem promene vremena, stalno letnje vreme i stalno zimsko vreme – otkrili su da je promena sata dva puta godišnje najgora opcija za naše zdravlje.
Njihovi modeli, zasnovani na podacima američkih Centara za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), pokazali su da bi ukidanje letnjeg računanja vremena i prelazak na stalno standardno vreme imalo dramatične pozitivne efekte. Procenjuje se da bi samo u SAD ovo moglo sprečiti oko 300.000 moždanih udara i smanjiti broj gojaznih ljudi za čak 2,6 miliona godišnje.
Ponovo vraćamo sat unazad – stiže zimsko računanje vremena
„Što ste više svetlosti izloženi u pogrešno vreme, to vaš cirkadijalni sat postaje slabiji. To utiče na vaš imuni sistem, nivo energije i druge aspekte vašeg zdravlja“, rekao je glavni autor dr Džejmi Zajcer.
Ovi dugoročni rizici su pored već poznatih kratkoročnih posledica. Brojne prethodne studije su potvrdile da se broj srčanih udara, smrtonosnih saobraćajnih nesreća i povreda na radu povećava u danima nakon prolećne promene sata, što se pripisuje gubitku sna i opštem umoru.
Večita dilema: Zimsko ili letnje računanje vremena?
Dok se većina slaže da bi praksa trebalo da se ukine, postavlja se pitanje koje vreme treba trajno zadržati. Zagovornici trajnog letnjeg računanja vremena ukazuju na prednosti dužih večeri, što omogućava više slobodnog vremena posle posla i potencijalno smanjuje stopu kriminala.
Međutim, kada su SAD 1974. godine privremeno uvele letnje računanje vremena tokom cele godine zbog naftne krize, mera je ukinuta posle manje od godinu dana zbog negodovanja javnosti jer su deca morala da idu u školu u potpunom mraku.
S druge strane, naučna i medicinska struka gotovo jednoglasno podržavaju prelazak na stalno standardno, ili zimsko, vreme. Ključ je jutarnje svetlo.
„Generalno, potrebno vam je više jutarnjeg i manje večernjeg svetla da bi vaše telo bilo dobro usklađeno sa 24-časovnim danom“, objašnjava dr Cajcer. Jutarnje svetlo je ključni signal koji „resetuje“ naš unutrašnji sat i sinhronizuje ga sa spoljnim svetom.
Zato su vodeće medicinske organizacije, poput Američke akademije za medicinu spavanja i Američkog lekarskog udruženja, izdale zvanične preporuke za usvajanje stalnog standardnog vremena kao najbolje opcije za javno zdravlje.
Politički splet koji ne poznaje granice
Uprkos naučnim dokazima i volji građana, ukidanje promene sata zaglavilo se u političkim lavirintima. Evropski parlament je glasao za ukidanje ove prakse još 2019. godine, sa planom da se poslednja promena dogodi 2021. godine. Međutim, države članice nikada nisu uspele da se dogovore da li će trajno ostati na letnjem ili zimskom računanju vremena, a pandemija i druge krize su ovo pitanje potisnule u drugi plan.
Prema važećim direktivama, praksa će se nastaviti najmanje do 2026. godine. U međuvremenu, više od 70 zemalja širom sveta, uključujući Rusiju, Tursku, Kinu, Japan i veliki deo Afrike i Azije, već je napustilo ovaj, kako mnogi kažu, relikt prošlog veka, čija je prvobitna svrha štednje energije gotovo zanemarljiva u modernoj eri.
Dok čekamo politički dogovor, i dalje moramo da se prilagodimo ove jeseni. Stručnjaci savetuju postepeno prilagođavanje ritma spavanja nekoliko dana pre promene, izbegavanje kofeina i teških obroka pre spavanja i maksimalno iskorišćavanje jutarnje dnevne svetlosti. Iako ćemo dobiti sat vremena sna, jasno je da je debata o promeni sata prevazišla pitanje lične pogodnosti i postala primarno zdravstveno pitanje na koje politika još uvek nema odgovor.
Izvor: Danas.rs
