Neobična uloga Marine Mandić, nastavnika u kladovskom selu Planinica. Kad smetovi zatrpaju puteve, đaci prespavaju kod nastavnice, koja im kuva, pere stvari, podučava ih…
Kada zima zagudi, a sneg blokira sve pristupe ka kladovskim selima na planini Miroč, Marina Mandić, učiteljica u izdvojenom odeljenju OŠ „Svetozar Radić” u selu Planinica, pored nastavničke, dobije još jednu ulogu. Ona tada postaje i majka, drug, staratelj, najbolji prijatelj…
– U planinskim uslovima, kada zima pokaže svoje zube, a put zatrpaju snežni smetovi, mališani spavaju u mom stanu – smeje se Marina. – Srećom ili ne, samo ih je troje. Ja im tada kuvam, perem im stvari, podučavam ih… Nebrojeno puta se desilo da, dok napolju šiba mećava, sedimo u sobi i slušamo pucketanje vatre. Jednostavno, tada izbrišemo odnos učitelj-đak. Postajemo najbolji prijatelji…
Učiteljica Marina, u svojim tridesetim godinama, odlučila se za nešto što je danas većini njenih kolega strano. Nije birala posao. Čim joj se ukazala prilika da radi, prihvatila je da dođe u Planinicu i odrekne se života u urbanoj sredini, zamenivši gradske bulevare seoskim, izlokanim putevima.
A kako se uz učiteljsku privikla i na novu, dopunsku ulogu?
– To je deo dogovora sa roditeljima – smeje se Marina. – Tada im zamenjujem oca i majku. A, i meni je lakše kada se, umesto fijuka vetrova, pored mene čuje dečji žagor, smeh i radost. Na to sam navikla i ponosna sa na moje male stanare.
Ona kaže da je već godinama u desetak planinskih seoskih škola u opštini Kladovo sve manje đaka. Zato nije neuobičajeno da u izdvojenom odeljenju tekijske OŠ “Svetozar Radić”, u Planinici, naselju smeštenom na 560 metara nadmorske visine, nastavu u tri razreda pohađaju tri učenika koji do škole, od svojih domova u planinskim vrletima, pešače nekoliko kilometra.
A, nekada je u toj školi, otvorenoj 1980. godine, bilo kao u košnici, svedoči Zorica Dačić, majka Željka Ilića, koji pohađa četvrti, i Anđele, koja je pošla u drugi razred.
– U dve učionice bilo je više od 50 učenika u tadašnjoj četvorogodišnjoj školi. Međutim, vreme je učinilo svoje. Brojna ognjišta su pusta, nema ljudi ni dece, jer je većina iz rodnog kraja otišla u potragu za boljim životom. Ja sam ostala. I, srećna sam što moja deca mogu da se školuju – kaže Zorica.
Poslednju deceniju i po slika se u Planinici ne menja. U školskim klupama je samo troje đaka. Mališani kažu da bi voleli da imaju više drugara s kojima bi mogli da uče i da se igraju .
– Bilo bi lepo da imamo više drugara u školi. Mogli bismo zajedno da crtamo, pišemo i recitujemo, a za vreme odmora igrali bi smo između dve vatre – uglas govore Ilići, i za ruke drže novu školsku drugaricu – Mariju Turanović.
U kombinovanom odeljenju nije lako raditi. Ali Marina se potpuno posvetila svom zanimanju i za decu ima samo reči hvale.
– Deca su poslušna. Željna su znanja tako da nastava ide baš kako treba. Uslovi za rad u školi su solidini, a u planinskom bespuću vreme sporo prolazi. Ali rad sa decom je moje opredeljenje i to me ispunjava – zadovoljna je učiteljica.
Izvor: Novosti
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: OBRAZOVANJE
Novo u pravilniku o ekskurzijama: Osnovci na Uvac i Zlatibor, srednjoškolci u Španiju
Đačke ekskurzije biće organizovane isključivo u Srbiji u osam regiona, za sve učenike osnovnih i srednjih škola, izuzev maturanata, koji će i dalje moći da putuju u inostranstvo, rekla je...
CINS: Povećava se broj osnovnih škola u kojima toaleti ne rade
Iako se povećava broj osnovnih škola u kojima toaleti ne postoje ili ne rade,...
Neću dati dvojku ako učenik nije uradio apsolutno ništa
Sedim u svojoj učionici i razmišljam o posledicama inflacije ocena. U školi u kojoj radim administracija insistira na tome da se nijednom detetu ne zaključuje ocena manja od dvojke… …čak...
Beograd kupuje laptopove svim nastavnicima i učiteljima, a tablete đacima od 1. do 4. razreda
Grad Beograd kupuje 70.000 tableta za đake od prvog do četvrtog razreda, na kojima će već biti instalirani digitalni udžbenici koje će Grad nabaviti, kao i 6.500 laptop računara za...
Nema komentara.