Postviralni sindrom kod dece: Skoro sva su imala groznicu, a veliki broj i bolove u stomaku

Postviralni sindrom zahvata najčešće i bubrege i pluća i jetru. Krvna slika pokazuje takođe upalu, broj leukocita se povećava.

Postviralni sindrom kod dece Foto: Freepik

U Velikoj Britaniji i do 100 dece nedeljno smeštaju u bolnice sa novim postviralnim sindromom. Aprila prošle godine taj broj je iznosio do 30 novih najmlađih pacijenata nedeljno.

Pandemija kovida 19 je već u prvom talasu donela i sindrom multisistemske upale (MIS-C). Direktor Dečjeg kardiološkog odeljenja i Pedijatrijske intenzivne medicine na Univerzitetskoj klinici u Minhenu Nikolaus Has je još tada za DW rekao da ovaj sindrom nije nepoznat:

“U okviru različitih infekcionih bolesti kod pacijenata sa određenom predispozicijom može doći do takve kliničke slike, po kojoj celo telo reaguje teškom upalom.”

Deca afričkog i azijskog porekla ugroženija

Prvi izveštaji iz Velike Britanije pokazuju da 75 odsto dece koja su pogođena ovim sindromom pripadaju nekoj etničkoj manjini – ili su bili crne kože ili poreklom iz Azije. Prema ovim podacima, ta deca prethodno nisu uvek pokazivala simptome u respiratornom sistemu koji su karakteristični za infekciju koronavirusom. Od 78 pacijenata na intenzivnoj nezi 47 odsto je bilo afričko-karipskog porekla, a 28 odsto azijskog. To je pet do šest puta više nego u ostatku britanskog stanovništva.

Naučnici pretpostavljaju da genetika igra određenu ulogu, ali i pokazuju zabrinutost zbog toga što ti pripadnici manjina zbog profesije koju obavljaju ili socijalnih uslova u kojima žive ne mogu izbeći nepovoljni uticaj okoline na njihov organizam. Najveći deo obolelih nije imao druga oboljenja. Medicinski stručnjaci i naučnici zahtevaju detaljna ispitivanja kako bi se iznašlo zašto su ta deca više izložena riziku da obole od ovog sindroma.

Pedijatar dr Ljiljana Lukić: Moguće komplikacije kovida kod dece

Postviralni sindrom – rane studije

Prošle godine je tim lekara iz Teksasa analizirao 662 slučaja iz 39 raznih studija – u svim slučajevima radilo se o deci koja su obolela od sindroma sistemske upale. Analizom su obuhvaćena oboljenja širom sveta između 1. januara i 25. jula 2020. Rezultati su pokazali da je 71 odsto dece moralo biti zbrinuto u stanicama intenzivne nege. 60 odsto pacijenata su dobili teški poremećaj cirkulacije krvi, za skoro 90 procenata pacijenata su na ehokardiogramu ustanovili smetnje u radu srca. Skoro sva deca su imala groznicu, veliki broj njih bolove u stomaku, proliv i povraćanje.

Kavasakijev sindrom

Lekari su najpre pomislili da se radi o Kavasakijevom sindromu, koji ima slične simptome. To je veoma retka bolest koja pogađa decu uglavnom pre navršene pete godine starosti. U celom svetu ima otprilike 6000 slučajeva godišnje.

Japanac Tomisaku Kavasaki je još 1967. opisao sindrom koji je kasnije nazvan po njemu. Uzroci oboljenja su više od pola veka nakon toga još nerazjašnjeni.

I ovaj sindrom donosi jake upale kao i telesnu temperaturu od preko 38,5 stepeni. Ipak postoje razlike između ovih sindroma. Kod Kavasakijevog sindroma nije pogođeno tako puno organa. Najčešće je to srce. Pacijenti dobijaju temperaturu, a vrednosti u jetri se povećavaju.

Postviralni sindrom zahvata najčešće i bubrege i pluća i jetru. Krvna slika pokazuje takođe upalu, broj leukocita se povećava.

Kavasakijev sindrom se može izlečiti – ako se pravovremeno otpočne sa terapijom, mogu se izbeći oštećenja na srčanim krvnim sudovima.

Međutim, oba sindroma se moraju temeljno istražiti, da bi se odgovorilo na pitanje da li je kovid 19 uzročnik.

Izvor: DW