Svetska zdravstvena organizacija je ustanovila Svetsku nedelju svesti o antibioticima, koja ima za cilj povećavanje svesti o globalnoj otpornosti na antibiotike, kako bi se izbeglo dalje nastajanje i širenje rezistencije (otpornosti) na antibiotike.
Samovoljno ili prekomerno korišćenje antibiotika predstavlja veći rizik i opasnost za zdravlje ljudi, nego sama infekcija, jer se stvaranjem otpornosti infekcije na lek stvara dodatni, veći, skuplji i duži problem za lečenje.
Samo u 2016. godini, prema podacima WHO, kod 490.000 ljudi širom sveta se razvio multirezistentni oblik tuberkuloze (TB), a otpornost na lekove takođe počinje da komplikuje borbu protiv HIV-a i malarije.
Antimikrobna rezistencija se dešava kada se mikroorganizmi, poput bakterija, gljivica, virusa i parazita promene kada su duže izloženi antimikrobnim lekovima, poput antibiotika, antihelmintika, antifungalnih, antivirusnih i antimalarijskih lekova. Mikroorganizmi tada stvaraju otpornost na lekove, a ponekad se nazivaju i „superbakterije“. Kao rezultat toga, lekovi postaju nedelotvorni, a infekcije zadržavaju u telu, povećavajući rizik od širenja na druge.
Racionalno korišćenje
Zato se obeležava Nedelja svesti o antibioticima, u kojoj se pacijenti podstiču na odgovorno ponašanje, uz preporuke da antibiotike koristite samo ako vam ih je doktor propisao, jer ako ih nije propisao, to znači da nisu potrebni. Ako ih je propisao, neophodno je da ih primenjujete tačno onoliko dugo koliko vam je propisano i na način koji vam je određen. Višak lekova treba na propisan način uništiti, te ih nipošto ne treba deliti drugima po nahođenju.
Ako se racionalno koriste, antimikrobni lekovi mogu se efikasno boriti protiv bakterijskih infekcija. Njihova upotreba i zloupotreba, međutim, mogu dovesti do razvoja bakterija otpornih na antimikrobne lekove. Kada bakterije razviju otpornost na antimikrobni lek, taj lek može biti manje efikasan u borbi protiv infekcije koju uzrokuje ta bakterija.
Izvor: B92
