Samovoljno ili prekomerno korišćenje antibiotika predstavlja veći rizik i opasnost za zdravlje ljudi, nego sama infekcija, jer se stvaranjem otpornosti infekcije na lek stvara dodatni, veći, skuplji i duži problem za lečenje.
Svetska zdravstvena organizacija je ustanovila Svetsku nedelju svesti o antibioticima, koja ima za cilj povećavanje svesti o globalnoj otpornosti na antibiotike, kako bi se izbeglo dalje nastajanje i širenje rezistencije (otpornosti) na antibiotike.
Samovoljno ili prekomerno korišćenje antibiotika predstavlja veći rizik i opasnost za zdravlje ljudi, nego sama infekcija, jer se stvaranjem otpornosti infekcije na lek stvara dodatni, veći, skuplji i duži problem za lečenje.
Samo u 2016. godini, prema podacima WHO, kod 490.000 ljudi širom sveta se razvio multirezistentni oblik tuberkuloze (TB), a otpornost na lekove takođe počinje da komplikuje borbu protiv HIV-a i malarije.
Antimikrobna rezistencija se dešava kada se mikroorganizmi, poput bakterija, gljivica, virusa i parazita promene kada su duže izloženi antimikrobnim lekovima, poput antibiotika, antihelmintika, antifungalnih, antivirusnih i antimalarijskih lekova. Mikroorganizmi tada stvaraju otpornost na lekove, a ponekad se nazivaju i “superbakterije”. Kao rezultat toga, lekovi postaju nedelotvorni, a infekcije zadržavaju u telu, povećavajući rizik od širenja na druge.
Racionalno korišćenje
Zato se obeležava Nedelja svesti o antibioticima, u kojoj se pacijenti podstiču na odgovorno ponašanje, uz preporuke da antibiotike koristite samo ako vam ih je doktor propisao, jer ako ih nije propisao, to znači da nisu potrebni. Ako ih je propisao, neophodno je da ih primenjujete tačno onoliko dugo koliko vam je propisano i na način koji vam je određen. Višak lekova treba na propisan način uništiti, te ih nipošto ne treba deliti drugima po nahođenju.
Ako se racionalno koriste, antimikrobni lekovi mogu se efikasno boriti protiv bakterijskih infekcija. Njihova upotreba i zloupotreba, međutim, mogu dovesti do razvoja bakterija otpornih na antimikrobne lekove. Kada bakterije razviju otpornost na antimikrobni lek, taj lek može biti manje efikasan u borbi protiv infekcije koju uzrokuje ta bakterija.
Izvor: B92
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ZDRAVLJE
Sve više mališana na respiratorima zbog korona virusa
Korona u drugom naletu u Srbiji zaista napada sve mlađu i mlađu populaciju, a stigao je i do najmlađih! Čak troje mališana uzrasta od pet od 15 godina bilo je...
Dr Kon o obaveznim vakcinama protiv gripa za decu i o merama prevencije u školama
Dr Kon o bazenima: Čuo sam zamisao da se smanji broj ljudi na bazenima, ali ne znam kako bi se to sprovelo. Najteži su vikendi kada je najveća navala, pogotovo...
Dr Pelemiš otkrio da li bi deca trebalo da nose maske u vrtićima i da li su rukavice korisne
Infektolog prof. dr Mijomir Pelemiš govorio je na konferenciji za novinare da li bi deca u vrtićima trebalo da nose maske. – Moraju svi da ih nose. Nažalost, moraju i...
Maske od juče obavezne i za decu
Doneta je preporuka da se maske koriste na svim javnim mestima na otvorenom, dok je korišćenje maski obavezno na mestima na kojima nije moguće obezbediti rastojanje od najmanje 1,5 metra,...
Nema komentara.