Iako je pravilo da đačka torba ne sme da bude teža od deset odsto težine deteta, u praksi je to drugačije. Školski rančevi sa knjigama često su mnogo teži, što negativno utiče na zdravlje dece. Nedavno istraživanje u okviru kojeg je pregledano više od 3.000 dece uzrasta između šest i…
Iako je pravilo da đačka torba ne sme da bude teža od deset odsto težine deteta, u praksi je to drugačije. Školski rančevi sa knjigama često su mnogo teži, što negativno utiče na zdravlje dece. Nedavno istraživanje u okviru kojeg je pregledano više od 3.000 dece uzrasta između šest i 14 godina pokazalo je da 60 odsto dece u Srbiji ima krivu kičmu.
Sadašnji petaci na raspustu su porasli, dobili koji kilogram više, ali prelaskom u viši razred i đačke torbe postale su teže.
“Ranac je težak sedam kilograma i šeststo grama, a moja težina je 40 kilograma”, ispričao je jedan đak za RTS dok drugi dodaje da je još teže kada se nosi i laptop.
Gotovo dve trećine đaka u Srbiji ima loše držanje, a više od 90 odsto pati od nekog deformiteta stopala. Manjak sporta, a previše druženja sa kompjuterom, kao i teške torbe – razlozi su za poražavajuću statistiku.
“Teški rančevi će svakako uticati na promene položaja tela koje će ići ka napred i time će dete imati veći pritisak na vrat i gornji deo leđa. Ukoliko nema fizičke aktivnosti i korektivnih vežbi, dete će vremenom pogoršati svoje stanje, koje će mu biti štetno za ceo život”, kaže Savo Papić, fizioterapeut, autor istraživanja.
Nastavnici uvek na vreme kažu đacima šta da ponesu za sledeći čas i rasterećuju ih time koliko god je moguće, tvrde zaposleni u školama. Ipak, priznaju da su đačke torbe preteške.
“Ja se slažem da su jako veliki udžbenički kompleti, da li je to neophodno u ovoj eri kada deca mogu da koriste i diskove i tako dalje, da li sve to može da se drugačije organizuje, bar tamo gde postoji oprema u školi i kod kuće – treba razmisliti zašto ostajemo u toj papirnoj formi”, kaže psiholog Lidija Maksić.
Iz pojedinih predmeta đaci sada imaju i po tri udžbenika. Ministarstvo najavljuje reviziju takvog rešenja, a od naredne školske godine i lakše đačke torbe.
“Mi ćemo to pre izmena i dopuna Zakona o udžbenicima sasvim sigurno i uraditi, već radimo na standardima za digitalni udžbenik, što će značajno olakšati udžbenički komplet, a samim tim i težinu đačke torbe”, rekla je Vesna Nedeljković, pomoćnik ministra prosvete.
U Finskoj, koja je uzor mnogima kada je reč o obrazovanju, udžbenik na času odavno nije najvažniji.
U nastavi se koriste materijali koje je nastavnik unapred pripremio, tableti i literatura iz biblioteke. Predavanja su kratka, a fokus je na razgovoru i diskusiji sa đacima na zadatu temu. Sve što se radi – i završi se u školi, domaćih zadataka gotovo i da nema.
Pripremila Ivanka Ristovski
Izvor: RTS
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: OBRAZOVANJE
Ernesto Sabato: Uz malo objašnjenje, deca će shvatiti da je rasipničko ponašanje na svetu veliki greh
Hitno je potrebno pristupiti drugačijem načinu obrazovanja, učiti decu kako živimo na Zemlji koju moramo da čuvamo, kako zavisimo od vode, od vazduha, od drveća, od ptica i svih živih...
Od početka školske godine 41 prijava protiv roditelja čija su deca pobegla sa časova
Novi Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja obavezao je škole da podnose prijave prekršajnim sudovima protiv roditelja čija deca neopravdano izostaju sa nastave. Od početka školske godine prekršajni sudovi...
Nastavnici roditeljima: ‘Evo šta nam je potrebno od vas kako bi izgradili kvalitetan odnos’
Šta je to što je nastavnicima važno i potrebno od strane roditelja kako bi odnos bio kvalitetniji, otkrio nam je upravo jedan prosvetni radnik. 1. Poverenje
Svaka ocena je za dete!
Dok čitam intervjue koje sam vodila sa roditeljima pri upisu njihove dece u prvi razred, pročitam odgovor koji me obraduje. Na pitanje: "Kakav uspeh očekujete od deteta?" jedan tata kaže:...
Nema komentara.