Iako je pravilo da đačka torba ne sme da bude teža od deset odsto težine deteta, u praksi je to drugačije. Školski rančevi sa knjigama često su mnogo teži, što negativno utiče na zdravlje dece. Nedavno istraživanje u okviru kojeg je pregledano više od 3.000 dece uzrasta između šest i…
Iako je pravilo da đačka torba ne sme da bude teža od deset odsto težine deteta, u praksi je to drugačije. Školski rančevi sa knjigama često su mnogo teži, što negativno utiče na zdravlje dece. Nedavno istraživanje u okviru kojeg je pregledano više od 3.000 dece uzrasta između šest i 14 godina pokazalo je da 60 odsto dece u Srbiji ima krivu kičmu.
Sadašnji petaci na raspustu su porasli, dobili koji kilogram više, ali prelaskom u viši razred i đačke torbe postale su teže.
“Ranac je težak sedam kilograma i šeststo grama, a moja težina je 40 kilograma”, ispričao je jedan đak za RTS dok drugi dodaje da je još teže kada se nosi i laptop.
Gotovo dve trećine đaka u Srbiji ima loše držanje, a više od 90 odsto pati od nekog deformiteta stopala. Manjak sporta, a previše druženja sa kompjuterom, kao i teške torbe – razlozi su za poražavajuću statistiku.
“Teški rančevi će svakako uticati na promene položaja tela koje će ići ka napred i time će dete imati veći pritisak na vrat i gornji deo leđa. Ukoliko nema fizičke aktivnosti i korektivnih vežbi, dete će vremenom pogoršati svoje stanje, koje će mu biti štetno za ceo život”, kaže Savo Papić, fizioterapeut, autor istraživanja.
Nastavnici uvek na vreme kažu đacima šta da ponesu za sledeći čas i rasterećuju ih time koliko god je moguće, tvrde zaposleni u školama. Ipak, priznaju da su đačke torbe preteške.
“Ja se slažem da su jako veliki udžbenički kompleti, da li je to neophodno u ovoj eri kada deca mogu da koriste i diskove i tako dalje, da li sve to može da se drugačije organizuje, bar tamo gde postoji oprema u školi i kod kuće – treba razmisliti zašto ostajemo u toj papirnoj formi”, kaže psiholog Lidija Maksić.
Iz pojedinih predmeta đaci sada imaju i po tri udžbenika. Ministarstvo najavljuje reviziju takvog rešenja, a od naredne školske godine i lakše đačke torbe.
“Mi ćemo to pre izmena i dopuna Zakona o udžbenicima sasvim sigurno i uraditi, već radimo na standardima za digitalni udžbenik, što će značajno olakšati udžbenički komplet, a samim tim i težinu đačke torbe”, rekla je Vesna Nedeljković, pomoćnik ministra prosvete.
U Finskoj, koja je uzor mnogima kada je reč o obrazovanju, udžbenik na času odavno nije najvažniji.
U nastavi se koriste materijali koje je nastavnik unapred pripremio, tableti i literatura iz biblioteke. Predavanja su kratka, a fokus je na razgovoru i diskusiji sa đacima na zadatu temu. Sve što se radi – i završi se u školi, domaćih zadataka gotovo i da nema.
Pripremila Ivanka Ristovski
Izvor: RTS
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: OBRAZOVANJE
Pravilno je reći SVE vreme, nikako SVO vreme
Pravilno je reći sve vreme, nikako svo vreme. Iako je ovo potonje duboko ukorenjeno u svakodnevni govor i zvuči kao da baš tako treba da se izgovara, nije pravilno. Zamenica sav (koja...
Moje dete je dobro, čak i kad dobija loše ocene
Loše ocene nisu potvrda da je u pitanju „užas, dete je glupo, lenjo, neodgovorno, nikad neće dobiti normalan posao“. Piše: Ana Bikova Jesu li ili nisu važne ocene u dnevniku?...
Nobelovac savetuje decu kako da lakše uče u četiri koraka
Da bi vaš mališan lakše savladao gradivo, ali i kasnije – bilo šta što ga zanima ili mu je potrebno da zna, neka pokuša sa savetom Ričarda Fajnmana, američkog dobitnika...
Dr Kon: Onlajn nastava nije rešenje, sve ovo trajaće nekoliko godina
U današnjoj emisiji Jutro na Prvoj govorio je član Kriznog štaba i epidemiolog Predrag Kon. Govoreći o situaciji u školama, on je rekao da, prema poslednjim podacima, ima samo pet...
Nema komentara.