Priča o letu i moru, bez seksa

Piscu, NSR a i ostalima koji misle da porodice glume ružičastu idilu… nema potrebe za takvim tonom… organizovane porodice zaista postoje… to nije gluma već jako puno ulaganja svih članova porodice pre svega roditelja (Oba).

Zaista ne želim da pametujem niti bilo koga uvredim, ali mislim da odmor pisca zaista ne mora da izgleda tako…. Na kraju mi sami možemo zaista mnogo da utičemo na način svog življenja, tako i pisac ovog teksta sigurno može nešto da promeni da joj odmor ne izgleda tako…. Za početak stav, a onda i da proba nekoliko načina kako bi došla do tog svog odmora iz snova… Što joj zaista želim …

Suorug i ja imamo dvoje dece i trudimo se da što češće putujemo sa njima (pored punog radnog vremena, a neretko i prekovremenih nemamo mnogo vremena za igru sa njima i odmor je idealno vvreme da im se u potpunosti posvetimo) Gotovo uvek idemo svojim kolima a neretko vodimo i kucu. I iskreno ni jedan naš odmor nije bio kao što je opisano u tekstu. Teže je bilo sa jednim detetom, ali sada kada su dve mnogo je lakše i nama roditeljima ostavlja vreme za nas. (deca nam imaju 1,5 i 4 godine)

Putovanju se svi radujemo, kofere pakujemo zajedno i u smehu. Pogotovo jer mlađa devojčica kako šta mi ubacimo izvadi i pokušava da obuče… svako nosi po jedan kofer (približno istih dimenzija i to je ograničenje koje smo dogovorili) + kofer sa peškirima koji je malo veći od ostalih.

Tokom puta pevamo, čitamo priče, s tim da gledamo da veći deo puta bude noću i time rešavamo, piški mi se i kaki mi se opcije svako malo… Suprug i ja se smenjujemo na svaka dva sata u vožnji i na taj način nijedno ne bude umorno od vožnje i puta.

Kada stignemo u smeštaj zajedno raspakujemo stvari i idemo na plažu, obilazak… zavisi od toga gde smo se i kojim povodom uputili…Ako je u pitanju more na plaži se igramo skačemo, trčimo, prskamo…. uglavnom gledamo da idemo na plaže gde su porodice i gde ima sadržaja za decu, kako ne bismo smetali drugima koji žele drugačiji vid odmora…. Na plažu idemo zajedno a ako se desi da neko od nas dvoje mora nešto da završi za posao, taj ostane u smeštaju, završi šta ima i onda se pridruži ostalima.

Svaki dan kuvamo ručak i to raspodelimo po principu jedno kupa decu a drugo kuva ručak.. nešto kratko, brzo lagano… npr. supica od šargarepice sa malo melevenog mesa i testeninom gotovo za 15-tak minuta, obarimo povrće i ispečemo meso na vodi sa malo ulja sve bude gotovo za 20 min), posle toga raskrčimo i posle toga odmorimo (obavezna popodnevna dremka). Večeru pripremamo sami, a posle nje u šetnju… Ove godine smo baš dugo uveče šetali (do ponoći). Mlađa je spavala u kolicima a starija zajedno sa nama upoznavala predivno mesto i istorijske delove istog.

Dakle da bi vam bilo dobro, treba da sednete, popričate, posvađate, iznesete svoje mišljenje i onda dođete do rešenja koje će svima odgovarati. Tako po mom mišljenju treba da funkcioniše porodica… Ima i sreće i tuge, i smeha i ljutnje, i svađe i dogovora…. I ne nije gluma ili kako pisac kaže “usiljeni love story smešak”

Želim vam svima da pronađete svoj mir i sreću … samo znajte put do toga nije posut ružinim laticama već trnjem koje treba da posečete (a pre toga da nađete alat i prilagodite ga za rad) ….