Priča sa porođaja: Kako sam koristila moć uma da se porodim na bezbolan način

Čim je saznala da je trudna, Megan Keli je poželela da svoja znanja iz neurologije primeni na sebe. Poznajući moć uma nad telom zapitala se da li porođaj može biti udobno i čak bezbolno iskustvo? Znajući da naše misli i opažanja uslovljavaju naš doživljaj stvarnosti znala je i da je bilo šta što stvarno želi moguće. Ovo je njeno iskustvo.

Kako da promenite vaša uverenja

Programirani smo da od početka verujemo da porođaj mora da bude mučno iskustvo. Ta poruka stiže do nas putem filma i priča koje slušamo bezbroj puta i sve što postiže je da nam usadi sledeće razmišljanje:

Verujem da je porođaj bolan = porođaj je bolan jer je to ono što očekujem.

A šta bi bilo kad ja ne bih verovala u sve to? Ako moja uverenja određuju kako doživljavam stvarnost i ako reprogramiram svoj um da misli da je porođaj fantastičan – da li bi on to stvaro mogao da bude?

Moj eksperiment:

Ako iskreno verujem da porođaj može da bude prijatan – ne samo svesno već i podsvesno – moje iskustvo će se promeniti. Nije dovoljno da samo mislim da je porođaj ugodan, moram da uđem u moju podsvest a za to je potrebno ponavljanje, zatim emocije, vizualizacija i akcija.

Tako sam počela reprogramiranje sopstvenih misli i uverenja vezanih za porođaj. Novo uverenje može da se formira stalnim ponavljanjem, vizualizacijom i afirmacijama. Tokom devet meseci trudnoće, okružila sam se obrazovanjem koje ističe moć uma i uči me kako da reprogramiram podsvest tako da mislim da je porođaj bezbolno iskustvo u kome može da se uživa.

Jedan od načina na koji sam ovo postigla jesu duboka meditacija i svakodnevna vizualizacija koje telu omogućavaju da se potpuno opusti a umu da uđe u stanje koje omogućava lakši pristup promenama podsvesnog razmišljanja.

Iz neurologije znamo da meditacija u opuštenom stanju fizički menja mozak i telo. Potrebno je 63 dana da bi se fizički u mozgu promenile nervne staze starog načina razmišljanja i zamenile novim. Upravo zbog toga većina ljudi prerano odustane jer ne vide rezultat. Da bi se promenila navika, razmišljanje ili uverenje potreban je svakodnevni rad na jednoj stvari tokom perioda koji je potreban našem mozgu i novo uverenje sprovede u našu podsvest kojoj pristupamo spontano i bez razmišljanja.

Šta je trebalo da radim svakoga dana da bih promenila moja uverenja:

Da vizualizujem zdravu bebu i prijatan porođaj
Da izazovem osećanje zahvalnosti kao da se iskustvo porođaja već desilo
Da izgovaram afirmacije za moje telo, moju bebu i porođaj

Sve ovo je ojačalo moju veru i poverenje u sopstveno telo i stvorilo šansu za ugodan porođaj.

Evo kako je porođaj prošao

Planirala sam porođaj kod kuće. Bila sam mirna i srećna čekajući da sve počne. Termin je bio 7.11.2016. Taj dan je došao i prošao, kao i još mnogo drugih. 23.11.2016. u 19:30 mi je pukao vodenjak. Moje srce se ispunilo uzbuđenjem zbog saznanja da je stigao i taj trenutak. Kontrakcije nisu počele do 21:30 i babica me je savetovala da se odmaram. Osećala sam grčeve veoma nisko ali nisam mislila da su to bile kontrakcije. Pomislila sam da jesu tek kad sam shvatila da se ponavljaju u talasima ali me ništa nije bolelo pa nisam bila sigurna. Tako sam ležala celu noć.

Oko 4 ujutru kontrakcije su bile jake. U trenutku kad sam izgubila fokus osećala sam se neprijatno ali čim sam se fokusirala ušla sam u neverovatno opušteno stanje. Bila sam presrećna kako je sve išlo. Osećala sam da će mi trebati još puno vremena jer nisam osećala bol, ali…

Oko 6 sati sam morala da ustanem iz kreveta. Osećala sam da treba da se napinjem. Muž je pozvao babicu i ona je odmah došla. Bila sam otvorena 9 centimetara i osećala se spremnom da “guram”.