Ovde je sve krenulo drugim tokom. Čim je babica stigla primetila je prisustvo mekonijuma (prva stolica novorođenčeta) i čim je proverila situaciju videla je da je beba okrenuta karlično. Ovo je za nas bilo veliko iznenađenje jer je beba bila okrenuta glavom na dole tokom cele trudnoće!
Babica nam je rekla da moramo odmah u bolnicu. Moje srce je stalo i obuzeo me strah. Nisam mogla da verujem šta se dešavalo. Onda sam se, svom srećom, setila – Kako ja reagujem na ovu situaciju ima ogroman uticaj na to šta će se sledeće desiti.
Sve vreme sam svojim umom vizualizovala i verovala da će se desiti ono najbolje. Predala sam se znajući da je moja sudbina u tuđim rukama kojima sam morala da verujem da bi sve bilo dobro. Beba je izlazila. To nisam mogla da zaustavim. Na putu do bolnice sam se napinjala kod svake kontrakcije. U jednom trenutku sam rekla mužu da stane jer sam mislila da će beba da izađe. Iako se sve to dešavalo, uspela sam da ostanem potpuno mirna, zatvorenih očiju, nisam vrištala i nisam osećala bol.
Napokon smo stigli u bolnicu
Čim sam ušla u bolnicu položili su me na krevet i došlo je puno doktora da bi odlučili šta da rade. U svakoj bolnici se karlični položaj bebe smatra veoma opasnim porođajem. Prvi doktori koji su me pregledali su mi davali smrtna upozorenja – i meni i bebi – i insistirali da je potreban hitan carski rez.
Svo to vreme ja sam se napinjala kod svake kontrakcije. Baš pre nego što je trebalo da počnu pripremu za carski rez, načelnik je došao da me proveri i rekao da je beba već toliko nisko da mogu da pokušam da se porodim prirodnim putem. Međutim, ako bilo šta krene naopako biće sto puta gore od carskog reza jer bi morali da iseku sve pošto je beba dosta nisko.
Porođaj
Odmah su me prebacili u salu, bacili me na leđa i počeli neprikidno da me proveravaju (to je bio najneprijatniji deo porođaja). Sala je bila puna doktora koji su me gledali i bili spremni da uskoče u svakom trenutku.
Posle nekoliko napinjanja, ona je izašla lako i stavili su je na moje grudi. Doktori su bili zapanjeni. Svaki od njih mi je rekao da nikad pre nisu videli ništa slično – porađanje uz toliko prisustvo mira, bez ikakvih lekova i to još karlično! Osećala sam se tako srećno i blagosloveno zbog ishoda svega.
Srce mi je bilo ispunjeno zahvalnošću za sve što se desilo. Najbolji deo svega? Izašli smo iz bolnice pet sati kasnije – hodajući – i vratili se kući.
Ispada da um može da učini porođaj smirenijim
Naravno, stvari skoro nikada ne idu kao što je planirano. Možda nije sve prošlo glatko ali sam srećna kako se završilo. Znam da je moglo da ispadne gore.
To što sam znala da posedujem sposobnost da budem mentalno jaka i održim unutrašnji mir mi je mnogo pomoglo u trenutku porođaja.
Autor: Megan Keli, mindbodygreen.com
Izvor: Najbolja mama na svetu
